Kako mlečne masti utiču na rad srca?

Stručnjaci su zatim pratili grupu u proseku 16 godina kako bi posmatrali koliko je njih imalo srčane, moždane i druge ozbiljne posledice u cirkulaciji, a koliko je njih umrlo.

Nakon statističkog prilagođavanja, koja su uzela u obzir druge poznate faktore rizika od kardiovaskularnih bolesti, uključujući godine, prihod, način života, prehrambene navike i druge bolesti, istraživači su otkrili da su oni s visokim nivoom masnih kiselina - što ukazuje na visok unos mlečnih masti - imali najmanji rizik kardiovaskularnih bolesti.

Tim je potom potvrdio ove nalaze u drugim populacijama nakon što je kombinovao švedske rezultate sa 17 drugih studija u kojima je učestvovalo gotovo 43.000 ljudi iz SAD-a, Danske i Velike Britanije.

"Iako na nalaze mogu delimično mogu da utiču i drugi faktori osim mlečnih masti, naše istraživanje ne sugeriše nikakvu štetu mlečne masti same po sebi", rekao je Matti Marklund, viši istraživač na Institutu George za globalno zdravlje u Sidneju i jedan od autora rada.

"Utvrdili smo da oni s najvišim nivoima zapravo imaju najmanji rizik od kardiovaskularnih bolesti. Ovi su odnosi vrlo zanimljivi, ali potrebne su nam dodatne studije kako bismo bolje razumeli potpuni uticaj mlečnih masti i mlečne hrane na zdravlje", rekao je.

Vodeći autor Kathy Trieu, istraživač s George Instituta, rekla je da je konzumacija nekih mlečnih proizvoda, posebno fermentisanih, ranije bila povezana s dobrobitima za srce.

Mlečni proizvodi bogati su hranjivim materijama

"Sve više dokaza ukazuje na to da uticaj mlečne hrane na zdravlje može više zavisiti od vrste hrane - poput sira, jogurta, mleka i maslaca - a ne od sadržaja masti, što je izazvalo sumnju da li je izbegavanje mlečnih masti uopšteno korisno za kardiovaskularno zdravlje", rekla je.

Ovo istraživanje sugerirše da smanjenje mlečnih masti ili potpuno izbegavanje mlečnih proizvoda možda nije najbolji izbor za zdravlje srca.

"Važno je zapamtiti da, iako mlečne namirnice mogu biti bogate zasićenim mastima, one su bogate i mnogim drugim hranljivim materijama i mogu biti deo zdrave ishrane. Međutim, druge masti poput onih koje se nalaze u plodovima mora, orašastim plodovima i drugim namirnicama mogu imati veće zdravstvene koristi od mlečnih masti ", rekao je Trieu.

Brian Power, predavač na Odseku za zdravstvene i nutricionističke nauke na irskom Tehnološkom institutu Sligo, rekao je da nas studija ohrabruje da preispitamo ono što mislimo da znamo o hrani i bolestima.

"Mlečne proizvode ne treba izbegavati. To se u velikoj meri "gubi u prevodu" komuniciranjem onoga što znamo o zdravoj ishrani", rekao je Power.

Ipak, preporučuje se oprez

Alice Lichtenstein, direktorka i viša naučnica u Laboratoriji za kardiovaskularnu ishranu Univerziteta Tufts, rekla je za CNN da je njena najveća briga to što se rezultati studije mogu protumačiti tako da sugerišu da će svi punomasni mlečni proizvodi smanjiti rizik od kardiovaskularnih bolesti, dodajući da većina podataka ne podržava konzumiranje punomasnih mlečnih proizvoda radi smanjenja rizika od kardiovaskularnih bolesti.

Rekla je da su podaci studije pokazali da je grupa s najvećim biomarkerom unosa mlečnih proizvoda imala, između ostalog, značajno niži BMI, da su bili fizički aktivniji, da su imali nižu stopu pušenja, nižu stopu dijabetesa tipa 2 i kardiovaskularnih bolesti, viši nivo obrazovanja, veći unos povrća, voća i ribe i manji unos prerađenog mesa - dakle, i veći kvalitet ishrane što su takođe faktori povezani s manjim rizikom od kardiovaskularnih bolesti. Ona je dodala da je važno napomenuti da autori nisu mogli utvrditi koju vrstu mlečnih proizvoda je njihova grupa konzumirala.