Seksualna zavisnost: Šta ukazuje na problem i kako se rešava?

Ovaj obrazac ponašanja često se naziva hiperseksualnošću ili seksualnom zavisnošću, mada je pojam predmet snažne rasprave, a većina stručnjaka se slaže da jednostavno česti seksualni odnosi sami po sebi nisu nužno znaci problema.

„Poremećaj kompulzivnog seksualnog ponašanja“ dodat je Međunarodnoj klasifikaciji bolesti (ICD-11) Svetske zdravstvene organizacije, opisujući niz aktivnosti, uključujući slučajni seks sa više partnera, nepoznatih često, i korišćenje usluga telefonskih seksualnih stimulacija ili seksualnog ćaskanja na internetu. Ali odluka SZO bila je kontroverzna i mnogi psiholozi veruju da koncepti poput hiperseksualnosti jednostavno opisuje uočene probleme u regulisanju nečijih misli i ponašanja povezanih sa seksom.

Takođe, postoje široka neslaganja oko toga da li hiperseksualnost potiče od nedostatka kontrole impulsa, seksualnog nagona većeg od prosečnog, neke kombinacije ta dva faktora ili nečijeg unutrašnjeg sukoba sa moralnim kodeksom koji zabranjuje seksualne aktivnosti. Sa druge strane, razvoj medija i dostupnost takvog sadržaja odražava se ne podsvest pojedinaca koji već imaju izražene hiperseksualne pretenzije.

Bez jasnog dogovora o dijagnozi, nemoguće je reći koliko se ljudi zaista bori sa kompulzivnim seksualnim ponašanjem, ali neka istraživanja procenjuju da je reč o tri do šest procenata odraslih.

Ako ste zavisni od seksa potrebno vam je značajno više seksualnih odnosa da se osetite zadovoljenim. I možete imati tako upornu želju da ćete provoditi suludo mnogo vremena u seksualnim aktivnostima da biste zadovoljili ove hirove ili da biste se oporavili od posledica. Ova zavisnost može da vam smeta u poslu, hobijima i odnosima sa porodicom i prijateljima. Možete se boriti da zaustavite ili kontrolišete ovakvo ponašanje ili nastavljati uprkos tome što ste svesni psiholoških pa i fizičkih posledica koje trpite.

Koji su simptomi?

Naravno, većina ljudi uživa u seksu i to ih zabavlja i voli kada ima vremena da mu se posveti. A kada seks postaje zavisnost?

Jedno objašnjenje koje stručnjaci često koriste kaže da je seksualna zavisnost bilo koje sekusalno ponašanje koje izmiče kontroli. Drugi bitan uslov je da, kao i kod drugih zavisnosti, emocije naglo variraju od „spuštanja“ do „dizanja u visine“.

Posle ushićenja koje donosi seks, dolazi loše raspoloženje. Neki tipični znaci su:

Stid
Kajanje
Griža savesti
Zabrinutost za sopstveno ponašanje
Osećaj bespomoćnosti, zarobljenosti sopstvenom potrebom.
Jedini način da se se osobe zavisne od seksa oslobode ovih osećanja je još jedan seksualni odnos, tako da traže još seksa.

Simptomi seksualne zavisnosti mogu da budu i:

Izvesni tipovi ponašanja kao što je čest neobavezni seks, veliki broj afera kada ste već u vezi ili viskorizični odnosi.
Preterano korišćenje pornografije
Zabrinutiost zbog sopstvenih postupaka
Želja za promenom seksualnih navika
Ne možete da prestanete, iako želite
Koristite seks da biste se izborili sa drugim problemima
Treba vam više seksa da biste se osetili istu satisfakciju
Osećate se veoma loše i osećate krivicu nakon odnosa
Provodite mnogo vremena planirajući ili upražnjavajući seks
Propuštate važne događaje u društvenom životu da biste imali više vremena za seks.

Posledice koje se javljaju zbog seksualne zavisnosti ostavljaju pustoš, mogu upropastiti značajne i veze i odnose, poslovne prilike, a nose opasnost od seksualno prenosivih bolesti i neželjene trudnoće. Depresija je česta među zavisnicima od seksa (može čak da bude i razlog zavisnosti od seksa ili da pogorša problem) a jedna od pet osoba razmišlja i o samoubistvu.

Pomoć

Može biti veoma teško priznati zavisnost od seksa i potražiti pomoć. Mnogi od ovih zavisnika osećaju veliki stid zbog svog ponašanja i nerado pričaju o tome. Ali malo njih može da promeni svoje navike bez profesionalne pomoći koja može da objasni razloge nastanka zavisnosti i stvori način za izlečenje.

Prepoznavanje problema bi bio prvi korak. Potom razgovor sa lekarom ili psihologom. Bilo da je seksualna zavisnost stvarna zavisnost ili oblik kompulsivnog ponašanja, glavni pristup u lečenju je isti, sastoji se od psiholoških terapija, naročito terapija za kognitivno ponašanje, koje uključuju i proučavanje i razumevanje ovog stanja i načine na koje se može promeniti.