Postoji pet vrsta depresije i svaka ima različite simptome

Svaka od pet vrsta depresije će drugačije reagovati na lečenje, što ukazuje na to da bi jedinstveni pristup mentalnom zdravlju mogao da bude kontraproduktivan.

Stručnjaci sa Univerziteta u Šefildu analizirali su podatke od 8.000 pacijenata koji su bili na kognitivno-bihevioralnoj terapiji (CBT).

Njihova otkrića, objavljena u časopisu "Depression & Anxiety" pokazuju da postoji pet vrsta depresije.

U pitanju su blaga depresija, teška, kognitivno-afektivna, somatska i tipična. Daljim analizama stručnjaci su otkrili da ljudi sa različitim vrstama depresije različito reaguju na lečenje.

Kod ljudi sa kognitivno-afektivnom vrstom depresije postoji veća verovatnoća da će se pojaviti na dogovorenom terminu lečenja i napredovati u poređenju s ljudima koji pate od somatske vrste.

Ljudi koji pate od tipične depresije takođe će verovatnije odustati od lečenja od onih s kognitivno-afektivnim i somatskim vrstama.

- S obzirom na to koliko depresija može biti različita od osobe do osobe, a tretman koji deluje kod jedne možda neće uspeti i kod druge - objasnila je vodeća autorka rada, doktorka Melani Simonds-Bakli, koja je vodila studiju.

- Naša otkrića su pokazala da svi pacijenti ne reaguju na lečenje CBT-om na isti način - objasnila je doktorka i dodal: "Cilj je da se razume koji drugi dostupni tretmani najbolje odgovaraju pacijentima sa svakom vrstom depresije da bi im se omogućilo najprikladnije lečenje."Otprilike 264 miliona ljudi  pati od depresije u celom svetu, a samo se polovina nakon tretmana potpuno oporavi. Depresija je kombinacija lošeg raspoloženja, negativnih misli i krajnjih, samoubilačkih misli. Karakteriše je i gubitak užitka i motivacije i promena u spavanju i apetitu, madaa neće svi pacijenti imati sve ove simptome, piše The Sun.

Uprkos tome, svi ti ljudi se etiketiraju kao osobe sa depresijom, što znači da deo pacijenata neće dobiti odgovarajuću terapiju i lečenje za svoje potrebe.

Doktorka Ana Katarino, autorka koja je potpisala više naučnih radova na temu depresije, dodala je da je "izuzetno dragoceno replicirati ova izvorna otkrića sa kognitivno-bihevioralnom terapijom koja se u poslednje vreme sprovodila onlajn sa pacijentima koji su primili kognitivno-bihevioralnu terapiju  od svog lekara".

- Nadamo se da se algoritam subtipizacije koji smo razvili može šire primijeniti i na kraju dovesti do boljih ishoda za pacijente preciznijim pristupom dijagnozi i odabiru lečenja - izjavila je Katarino.

- Sledeći korak ka cilju biće kliničko ispitivanje radi otkrivanja specifičnih vrsta lečenja koja najbolje odgovaraju za svaku podvrstu - najavila je droktorka Katarino.