NEMOĆ, BRIGA, STREPNJA Kako prebroditi psihičke krize u vreme praznika i korone?

Tokom novogodišnjih praznika povećan je broj prijema u Kliniku za psihijatrijske bolesti "Laza Lazarević", a prema rečima direktorke ove ustanove Ivane Stašević Karličić, broj psihijatrijskih pacijenata u bolnici povećava se uvek kada se svode bilansi, kada su godišnjice, rođendani, Nova godina, a s obzirom na to da već 10 meseci traje epidemija izazvana koronavirusom, duševne smetnje, pre svega depresija još više su izražene. Kako pomoći građanima da na najbolji način prebrode krize sa kojima se susreću?

Rašković Ivić objašnjava da su praznici i kraj godine uvek vreme kada čovek pravi bilanse, svodi račune, a da okolnosti u kojima su živeli građani Srbije im nisu išle na ruku.

- Nema naravno recepta kako prebroditi krizu. Ali uvek pomaže međusobna solidarnost, otvorena priča o problemima, strahovima, nedoumicama, s prijateljima, članovima porodice, a ako treba i sa stručnim licima poput psihologa i psihijatara. Suština je da o problemu treba razgovarati, otvoriti se, ali i saslušati nečiju tuđu muku. Možda se u toj muci ogledamo kao u ogledalu, pa će nam biti lakše da razumemo šta se to s nama dešava. Budimo strpljivi i nežni prema sebi i drugima. To pomaže - savetuje ona.

Predsednica Glavnog odbora Sindikata lekara i farmaceuta Srbije, dr sc. med. neurolog Gorica Đokić za Direktno.rs kaže da je situacija zaista teška i jako dugo traje, i misli da ćemo prave posledice svega ovoga na duševno zdravlje sumirati još mnogo vremena.  

- Pandemija covid-19 opšte gledano izaziva veliki stepen straha, nemoći, zabrinutosti i anksioznosti u opštoj populaciji ljudi koji do tada nisu imali psihijatrijske poremećaje. Ovim su posebno zahvaćene starije osobe, osobe koje imaju neko od hroničnih oboljenja koja se stalno identifikuju kao faktori rizika za smrtnost od covid -19, ali i neizvesnost da li će doći do potrebne medicinske pomoći ukoliko im se stanje njihovih hroničnih bolesti pogorša. Ovo dodatno usložnjavaju pojedine mere kao što je karantin koji je definitivno doveo do porasta nivoa depresivnosti i anksioznosti, ali i upotrebe alkohola i potenciranja drugih zavisničkih obrazaca ponašanja - kaže dr Đokić.

Kako dalje objašnjava, mora se znati da je covid -19 potpuno promenio naš život, rutinu ali i egzistenciju mnogih ljudi, što dodatno usložnjava ovu priču.

- Mnogi su izgubili bližnje, neki čak i čitavu porodicu, te su takve osobe u opasnosti da žalovanje preraste u simptomatologiju depresivnog spektra. Dugotrajno nelečeno postojanje anksioznosti i/ili depresivnosti može dodatno dovesti do pojave stresom indukovanih telesnih oboljenja. Pod posebnim stepenom stresa su zdravstveni radnici direktno suočeni sa ovom pošasti sa povećanim stepenom smrtnosti jer ne treba zaboraviti da su i zdravstveni zadnici prvo ljudi - kaže dr Đokić, i dodaje:

- Mehanizmi suočavanja sa stresom tzv. koping mehanizmi se najčešće mogu podeliti u tri skupine: suočavanje usmereno na problem - ljudi koji su svesni situacije u kojoj se nalazimo i pokušavaju da reše probleme na koje nailaze; suočavanje izbegavanjem - ljudi koji negiraju da problem postoji, automatski ne prihvataju ni rešenja problema; i traženje socijalne podrške - najaktivnija grupacija na socijalnim mrežama. Ono dobro što je naša država uradila po tom pitanju je uvođenje Nacionalne linije za psihosocijalnu podršku u Klinici za psihijatrijske bolesti Dr Laza Lazarević koja pomaže ljudima da izgrade sopstvene mehanizme suočavanja sa korona pandemijom - smatra dr Đokić.