Zašto imamo krvne grupe i štite li od virusa, pa i korone?

Krvna grupa uglavnom ne igra značajnu ulogu u životu osim ako vam nije potrebna transfuzija. Međutim, nova istraživanja bavila su se pitanjem da li je neka krvna grupa povezana s većim rizikom od infekcije koronavirusom, posebno nakon što se pojavila pretpostavka da ljudi s krvnom grupom A dobijaju bolest češće i imaju veći rizik od razvoja težih simptoma, a kod krvna grupa 0 ti rizici su niži.

Istraživači iz Generalne bolnice u Masačusetcu i bolnici u Izrealu objavili su u četvrtak studiju koja nije otkrila dokaze da krvna grupa može uticati na to da li će neko razviti teže ili slabije simptome kovida 19.

Zašto su važne krvne grupe?

Još nije poznato zašto imamo različite krvne grupe i čemu ove razlike služe, a vrlo malo znamo i o njihovim vezama sa virusima i bolestima.

- To je deo fascinantne, evolutivne istorije - kaže Laura Segurel, evoluciona genetičarka i istraživačica u Nacionalnom muzeju prirodne istorije u Francuskoj.

Različite krvne grupe otkrio je, 1901. godine, austrijski imunolog i patolog doktor Karl Landsteiner. Pre ovog otkrića, transfuzija je bila proces visokog rizika. Tako je pionir transfuzijske terapije, doktor Džejms Blundel dao transfuziju pacijentima  od kojih je preživela samo polovina odnosno njih petoro.

Ali u to vreme se još nije znalo da ljudima mora da se da određena krv koja je kompatibilna sa njihovom krvnom grupom.

Razlog za to su antitela koja definišu određenu krvnu grupu. Oni su deo prirodnog odbrambenog sistema tela, kao što su i antigeni, kombinacija šećera i proteina koji pokrivaju površinu crvenih krvnih zrnaca. Antitela prepoznaju sve antigene koji su ušli u telesni sistem i šalju poruku vašem imunološkom sistemu da ih uništi.

Zato, transfuzija krvi može biti opasna po život. Na primer, ako imate krvnu grupu A pozitivnu ako vam je lekar slučajno dao transfuziju krvi tipa B, vaša antitela bi odbacila tu krv i počela bi procedura odbrane. Kao rezultat toga, krv bi se zgrušila, cirkulacija bi bila prekinuta i došlo bi do krvarenja i otežanog disanja i verovatno smrti. Ali kada bi ta osoba primila krvnu grupu A ili tip nulta, sve bi bilo u redu, piše “CNN”.

Vaša krvna grupa je takođe određena Rh faktorom: nasledni protein koji se nalazi na površini crvenih krvnih zrnaca. Može biti pozitivan ili negativan (bez proteina). Većina ljudi je Rh pozitivna. Krv mogu dobiti i od Rh-pozitivnih i Rh-negativnih ljudi, ako se podudaraju s krvnom grupom, dok Rh-negativne osobe obično mogu primiti krv samo od Rh-negativna grupe. Zato imamo osam mogućih primarnih krvnih grupa, mada danas znamo da ih ima još nekoliko.

Evoluciona slagalica

Ne samo da ljudi imaju različite krvne grupe, ova razlika se može naći kod najmanje 17 različitih primata, uključujući šimpanze i gorile. Evolucijski biolozi otkrili su da su krvne grupe veoma drevne i da datiraju još od našeg dalekog pretka, primata.

- Mnoge vrste primata takođe imaju različite krvne grupe, poput krvnih grupa A i B - kaže Segurel i dodaje da je veoma intrigantno da i one postoje među njima.

- Gen krvne grupe ne utiče samo na našu krv, već i na raspona tkiva i organe, uključujući  probavni i respiratorni sistem, što može biti važno kada se naše telo suoči sa infekcijom. Različite krvne grupe pružaju zaštitu protiv različitih patogena i bolesti. Interesovanje za održavanjem ovih razlika je možda najveće kada je u pitanju respiratorni ili probavni sistem, gde imamo najviše kontakta sa virusima i bakterijama - objašnjava Sekurel.

- Ono što znamo je da su određene krvne grupe podložnije određenim bolestima - kaže ona. 

Na primer, postoje dokazi koji sugerišu da je krvna grupa B povezana sa nižim rizikom od raka, dok je krvna grupa nulta povezana sa nižim rizikom od smrti od teške malarije, ali izgleda da je podložnija norovirusnoj infekciji.  Kako tipovi krvne grupe utiču na koronavirus?

Nekoliko studija pokazalo je povezanost između krvne grupe i novog koronavirusa, mada većina tih studija još uvek uključuje premalo ispitanika.

Tim evropskih istraživača objavio je u Njujorškom časopisu za medicinu u junu da postoje indikacije da ljudi sa krvnom grupom A imaju 45 odsto veći rizik da se zaraze koronom od ljudi sa drugim krvnim grupama.

Sa druge strane, ljudi sa krvnom grupom nulta imaju 65 odsto više šanse rizika od infekcije u poređenju s drugim krvnim grupama. 

Kao deo te studije, istraživači su proučavali više od 1.900 teško inficiranih ljudi s koronavirusom u Španiji i Italiji i uporedili svoje podatke sa 2.300 koji nisu bili bolesni.

Za poređenje, tokom epidemije SARS-a, sličan efekat primećen je kod zdravstvenih radnika iz Hong Konga sa krvnom grupom nulta. Od novembra 2002. do jula 2003. godine virusom je zaraženo 8098 ljudi, a on pripada istoj porodici virusa kao i korona, naučnici to uzimaju u obzir.  

- Otkrili smo da nema razloga da verujemo da će određena krvna grupa dovesti do povećanja težine bolesti - kaže doktorka Anahita Dua. 

Postoje dve hipoteze o povezanosti krvnih grupa i kovida 19, kaže Džakues Le Pendu, direktor istraživanja u francuskoj medicinskoj istraživačkoj organizaciji.

Jedna je da su ljudi sa tipom nulta manje skloni koagulacijskim problemima, a zgrušavanje je glavni pokretač komplikacija kod kovida 19. Kaže da se to može objasniti i verovatnoćom da će virus nositi antigen krvne grupe zaražene osobe. Zato, antitela proizvedena od osobe sa krvnom grupom nulta mogu neutralizovati virus koji je pokupila od osobe sa krvnom grupom A, slično pravilima za transfuziju krvi. 

Učinak postoji, ali je vrlo mali

- Međutim, ovaj mehanizam zaštite neće biti optimalan u svim situacijama. Osoba krvne grupe nulta, na primer, može da inficira drugu osobu krvne grupe nulta - objašnjava doctor Le Pendu i dodaje da će verovatno bilo kakav zaštitni efekat biti veliki, a količine antitela su promenljive od osobe do osobe. 

- To ne znači da bi ljudi sa krvnom grupom A trebalo da budu uznemireni, niti da bi se ljudi sa tipom nulta trebaju opustiti - kaže Sakthivel Vaiapuri, vanredni profesor na Univerzitetu u Velikoj Britaniji. U saradnji sa Thi-Kar univerzitetom u Iraku, on sprovodi studiju uloge krvnih grupa na osnovu podataka od 4.000 ljudi u Iraku koji su imali COVID-19 i 4.000 ljudi koji nisu bili bolesni.

Rekao je da rani rezultati ukazuju da krvna grupa nulta može imati zaštitni efekat, ali da zaključak nije konačan. Ali s obzirom na to koliko različitih varijabli osim krvne grupe postoji, bilo koji efekat, čak i zaštitni ili neki drugi, verovatno će biti vrlo mali. Ideja da je krvna grupa 0 zaštićena ne odgovara obrascu infekcije COVID-19 u Sjedinjenim Državama.

Ova krvna grupa je rasprostranjena među Afroamerikancima i imali su nesrazmerno visoke stope infekcije koronavirusom. 

- Niko ne može da garantuje osobama sa krvnom grupom nulta da će biti sigurne i da neće dobiti virus. Takođe, oni sa krvnom grupom A ne bi trebalo da paniče - objašnjava Vaiapuri. 

- Ako uspemo da otkrijemo povezanost krvne grupe sa efektima antitela, ova informacija će nam verovatno pomoći da razvijemo vakcinu i osmislimo nove lekove, uključujući i lek za kovid 19 - zaključuju istraživači.