Depresivne ljude ODAJU iste reči: Govore u prvom licu

U zavisnosti od toga kako spavate ili kako komunicirate sa ljudima iz svoje okoline, pažljiv posmatrač može da otkrije da li patite od depresije. Depresija menja čovekovo celokupno ponašanje. Depresija se može sakriti u govoru i pisanju. Ponekad ovaj jezik depresije može imati snažan uticaj na druge. Razmislite samo koliki su uticaj imale pesame i tekstovi Silvije Plath i Kurta Kobaina koji su se ubili zbog depresije.

Naučnici su dugo pokušavali da utvrde tačan odnos između depresije i ekspresije, a tehnologija nam je pomogla da se približimo ovom otkriću. Nova studija objavljena u “Clinical Psichological Science”, otkrila je reči koja tačno mogu razotkriti da li neko pati od depresije.

Danas računarska analiza teksta omogućava obradu izuzetno velikih baza podataka za samo nekoliko minuta. Ovo može pomoći u pronalaženju jezičkih karakteristika koje običnim ljudima uobičajno promaknu. Ovaj računarski proces takođe može da izračuna učestalost određenih reči i rečenica, leksičke raznolikosti, prosečnu dužinu rečenice i gramatičke obrazace.

Do sada su korišćeni lični eseji i dnevnici depresivnih ljudi, kao i dela poznatih umetnika. Sagledano izjedna, rezultati ove studije su otkrili jasne i konzistentne razlike u jeziku između osoba sa i bez simptoma depresije.

Fokusiranje na sebe

Jezik se može razdvojiti na dve komponente: sadržaj i stil. Sadržaj se odnosi na ono što izrazimo - odnosno na značenje ili celu izjavu. Ljudi sa simptomima depresije koriste prekomernu količinu reči koje prenose negativne emocije, naročito negativne prideve i priloge - poput “usamljen“, “jadan“, “tužan“ ili “bedan“.

Još zanimljivija je upotreba zamenica. Oni sa simptomima depresije koriste značajno više ličnih zamenica za prvu osobu jedninu - poput “mene“, “ja“ i “sebe“, a značajno manje zamenica za drugu i treću osobu jednine ili množine - kao što su “on“, “oni“ ili “ona ".

Ovaj obrazac upotrebe izgovora govori da su ljudi koji pate od depresije više samo-usmereni i manje povezani sa drugima. Naučnici su objasnili da su zamenice zapravo pouzdanije u uočavanju depresije, nego emocije.

Znamo da su zajedničke karakteristike depresije insistiranje na ličnim problemima i socijalna izolacija. Međutim, ne znamo da li su takva ponašanja poremećaji pažnje ili stil razmišljanja. Da li depresija uzrokuje samo fokusiranje ili ljudi postaju depresivni samo kada se fokusiraju na sebe?

Jezički stil odnosi se na način na koji se izražavamo, ali ne i na sadržaj. Naučnici su proučavali tekstove na 64 različita foruma o mentalnom zdravlju i uključili 64.000 ispitanika."Apsolutne reči" koje prenose apsolutne veličine ili verovatnoće, poput "uvek", "ništa" ili "u potpunosti", ukazivale su na bolje mentalno stanje od korišćenja zamenica ili izražavanja negativnih emocija.

Od početka smo predviđali da će oni koji pate od depresije imati više crno-beli pogled na svet i da će se to ogledati u njihovom jezičkom stilu. U poređenju sa 19 različitih foruma, češća upotreba apsolutnih reči je približno 50 odsto veća kod anksioznih i depresivnih korisnika i otprilike 80 odsto veća kod članove foruma samoubica.

Suprotno tome, paradoksalno je da su negativne emocije bile manje zastupljene u samoubilačkim tekstovima nego kod anksioznih ili depresivnih osoba.

Optimizam oporavljenih

Istraživanje je takođe uključivalo forume u kojima su učestvovali ljudi koji su mislili da su se oporavili od depresije, oni su napisali mnoge pozitivne i ohrabrujuće tekstove za one koji još uvek pate. Ipak, učestalost apsolutnih reči postala je daleko zastupljenija nego inače, ali ipak ih je bilo manje nego na forumima za anksioznosti i depresiju.

Ono što je najvažnije, postoji verovatnoća da će oni koji su ranije patili od depresije opet imati iste simptome. Njihova sklonost korišćenja apsolutnih reči, čak i ako trenutno nema simptoma depresije, može biti signal koji će igrati važnu ulogu u pokretanju novih epizoda ​​depresije. Isti efekat će se vidi u količini upotrebljenih zamenica.

Naravno, moguće je da jezik povezan sa depresijom ne mora uvek da ukazuje na depresiju, već samo na prolaznu patnju. Ali Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da više od 300 miliona ljudi pati od depresije, a ta brojka se povećala za čak 18 odsto od 2005. godine.