Web portal Direktno.rs koristi kolačiće i Google analitiku u svrhu merenja i prikazivanja oglasa koji su prilagođeni vama. Kliknite na dugme Prihvatam kako biste pristali na ove postupke i zadržali korisničko iskustvo koje je prilagođeno vama. Saznaj više

Zdravlje

Direktno.rs

09. 04. 2020. 09:09 0

"Ceo život agorafobija, posle izolacije UŽAS"

Osoba koja ima agorafobiju sebe stalno mora da podseća da napolju nije tako strašno kao što mozak poručuje da jeste. Njima je odlazak u šetnju izazov.

- Moj mali grad je postao grad duhova. Kuće su postale utočište mnogim porodicama, ali i pojedincima koji pokušavaju da se izoluju i sakriju od koronavirusa. Ljudi gledaju Netfliks, igraju stare društvene igre na koje sui  zaboravili, a deca, bake i deke razgovaraju preko Fejs Tajma - piše novinarka Brijana Bel za magazin “The Oprah”.

- Znam kako je biti “u zagrljaju” sa svoja četiri zida, veći deo svog života sam provela na kauču umotana u ćebe. Pre nekoliko godina dijagnostikovana mi je agorafobija, to je vrsta anksioznog poremećaja koji se pojavljuje kada napustite svoj dom.

Nacionalni institut za mentalno zdravlje procenjuje da jedan odsto Amerikanaca, pati od agorafobije u nekom trenutku u svom životu. Oni koji pate od ovog poremećaja trude se da izbegavaju određena mesta koja mogu da izazovu napade anksioznosti.

- Strah se fokusira na zabrinutost zbog mogućeg napada panike ili simptoma panike - objašnjava Džošua Klapov, psiholog sa Univerziteta u Alabami.

Pre četiri godine kada sam razgovarala sa svojim prihijatrom o svom strahu od vožnje, on mi je dijagnostikovao agorafobiju. Imala sam česte napade panike dok sam pokušavala da savladam vožnju i nisam uspela da položim ispit.

Prošle godine sam posle puno terapija i lekova uspela da ga položim i sada vozim svoju decu svaki dan. Ali agorafobija i dalje utiče na mnoge aspekte mog života. Obično izbegavam prodavnice, prepune prostorije i amfiteatre.Prošle su samo dve nedelje od kako sam u samoizolaciji zbog koronavirusa. Stalno sam kod kuće i jedini razlog zašto ponekad izađem je kako bi otišla u prodavnicu i napunila frižider. Svi iz moje porodice komentarišu kako je meni bilo lako da se adaptiram na samoizolaciju, pošto ja inače ne napuštam kuću često. Ali naprotiv, moja agorafobija i ovo prisiljavanje da ostanem kod kuće, izazvali su neku novu paniku.

Šta ako ostanem bez napretka koji sam postigla? Pre samoizolacije imala sam svoju rutinu, probudila bi se, ručala i pripremila svoju decu za školu. Stavila bi ih u auto i odvezla do lokalne osnovne škole. Zvuk kliznih vrata kombija podsetio bi me da svaki zadatak obavljam ispravno. Kada odvezem decu u školu, obično produžim do svog omiljenog kafića na čaj.

Provela bih ceo dan obavljajući razne zadatke, jedan po jedan. Tako sam uspevala da držim svoju anksioznost pod kontrolom. Poslednjih nekoliko godina naporno sam radila na navikama koje su mi pomogle da se izborim sa ovom bolešću, stvorila sam sebi stabilnu rutinu u kojoj se osećam sasvim sigurno kao i u svom domu.

Prošle nedelje sam dobila obaveštenje da će škola i vrtić biti zatvoreni najmanje tri nedelje. Moja rutina se polako pretvarala u prah, kao i moja smirenost. Kako sada, kada izađem iz svog doma nemam više rutinu i ne znam koji je moj sledeći zadatak. Počela sam da osećam kako tonem u udobnost svog doma. Moj topli krevet ne želi da me oslobodi dok me glad ne savlada.

Ali kada pokušam da izađem napolje, moje noge se osećaju kao olovo, a mozak mi ilustruje milion razloga zašto ne bih smela da izađem napolje.Imati agorafobiju znači da uvek morate da se podsećate da napolju nije toliko strašno kao što mislite da jeste. Poslednji put kada sam izašla u javnost, mogla sam da osetim da su svi oko mene u nekoj panici. Ljudi u mom gradu se žestoko bore oko paketa toaletnog papira i kradu pakete mesa jedni drugima iz kolica.

Čak i odlazak u šetnju je postao izazov. Svaki dan se ispred mojh vrata dešava neka nova trauma i pitam se kada ću se konačno predati sigurnošću svog doma. Doktor Klapov tvrdi da nije neobično to što se moj anksiozni poremećaj sve više i više povećava.

- Kolektivni stres, neizvesnost i strah koji izaziva globalna pandemija verovatno su okidači za sve one sa anksioznim poremećajima - kaže on i savetuje da svako ko pati od anksioznog poremećaja, poput agorafobije, treba da se drži svojih lekova i da ostane u kontaktu sa svojim terapeutima i medicinskim timom.

Ova pandemija jednog dana će biti završena, a oni koji su se sklonili u svoje domove pobeći će napolje i udahnuti svež vazduh. Muškarci i žene će se vratiti na posao, a deca će uzbuđeno trčati u školu. Ali šta će se dogoditi sa mnom i drugima poput mene? Bićemo primoreni da krenemo ispočetka.

Dragi čitaoci, da biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.

Komentari 0

ostavi komentar

Ostavi komentar

Da biste komentarisali vesti pod Vašim imenom

Ulogujte se

Neka nova matematika

Zoran Živković [03.06.2020.]

Video dana

Čoveče oladi

Anketa

Da li je ulazak Srpske liste u Vladu Kosova izdaja?

Rezultati