Matija Bećković: Što su snage manje, ambicije veće

Matija Bećković je srpski pesnik, pisac i akademik, rođen 29. novembra 1939. godine u Senti. Neka od njegovih dela su: "Vera Pavladoljska", "Če – Tragedija koja traje", "O Njegošu", "Kosovo - najskuplja srpska riječ", "Metak lutalica", i druga.

Osim poezije, Matija piše i pozorišne tekstove, kao i monodrame.

Pročitajte neke od njegovih misli koje je zapisao:

Nigde čovek nije mali kao pred šalterom i nigde mali ljudi nisu veći nego iza njega.
Glupost je starija od pameti. Da prvi čovek nije bio glup, drugi se ne bi ni stvorio.
Mene ne zanima istina. Ja znam ko je u pravu.
Budala ima mnogo. Konkurencija je ogromna.
Čovek lako prihvata da je neko srećniji, a teško pristaje da je iko nesrećniji od njega. Začudilo bi nas ko bi se sve prijavio za konkurs za najvećeg mučenika.
Naše se vreme razlikuje od svih drugih vremena, i zato nekima izgleda kao i da nemamo svoga vremena. Kao da živimo u međuvremenu.
Sreća je kad otkrijete Ameriku putujući za Indiju.
Sreća je uvek i svuda prisutna. Treba samo biti tu.
Moja ljubavi, digla si me toliko visoko da i kad bih pao – do zemlje bih se naživeo.
Zato što si me ti volela, ja sam voleo sebe.
Danas medicina od čoveka može napraviti sve osim čoveka.
Život nam ne bi bio potreban, kad bi bio jasan.
Što vide slepi ne vide zaljubljeni.
Najlepše peva onaj kome je najteže.
Razdvajaju nas originali, a spajaju falsifikati.
Lopovi se kriju i od fotografa, a pošteni ljudi koji kradu pojavljuju se u štampi i na televiziji.
Čovek bez nade i nije pravi čovek.
Niko nije ostvario sve što je hteo i zamislio. I što je najgore, što su snage manje ambicije su veće.