Tri najčešće greške roditelja pri disciplinovanju dece

Disciplina dakle, nešto što roditelji moraju da odgonetnu kako da nametnu svojoj deci, bez gušenja njihovog “ja”.

Šta se događa u vašem domu dok niko ne gleda? Već od malih nogu, deca uočavaju razliku u pogledu discipline koja je stvorena za javnost u odnosu na onu koju doživljavaju kada nikog drugog sem roditelja nema u blizini, piše Ženskimagazin.

U jednakoj meri deci nanosi štetu previše stroga disciplina ali i ona koja teško da se uopšte može smatrati kao takva. U nadi da što efikasnije ima kontrolu nad ponašanjem svoje dece, gotovo svaki roditelj pravi greške pri disciplinovanju svoje dece. Najčešće od njih ističemo vam u redovima koji slede.

Disciplinovanje u ljutnji

Bes je sam po sebi destruktivno osećanje. A niko kao deca ne ume tako vešto da se poigra sa strpljenjem roditelja. Kada dete po stoti put pomera granice vaše tolerancije, radeći upravo ono što ste mu rekli da ne bi smelo, vrlo je teško ne eksplodirati i ne posegnuti za teškim rečima, pa čak i delima. Međutim činjenica je da bes donosi dugoročno razaranje. Mnogo veći ožiljak na srcu vašeg deteta ostavlja vaša ljutnja i vika što je ogrebalo drškom bicikla vaš novi auto, od te same ogrebotine. Bes koji osećate i vaš pokušaj da kao takvi imate kontrolu nad detetom i primenite disciplinske mere će vas neminovno udaljiti od deteta kada nastupe tinejdžerske godine, a to je nešto što ne želite.

Disciplinovanje radi ponosa

Ljudi drže do svog ponosa. Jednostavno volimo taj osećaj da smo ponosni na sebe i svoju decu. Volimo kada nam neko kaže kako smo sjajni roditelji i kako su nam deca sjajna. Da li ste sebe ikad uhvatili da ispravljate neko ponašanje svog deteta ili pokušavate da ga disciplinujete zbog onog što ste mislili da bi drugi mogli da pomisle o vama i njemu? Ako je tako, to je je znak da više želite odobrenje okoline za postupke vašeg deteta, umesto da se fokusirate na njegovu dobrobit.

Disciplinovanje sa osuđivanjem posle pokajanja

Šta god da je vaše dete uradilo, nakon što je shvatilo svoju grešku i izvinulo se za svoja dela, ne bi trebalo da mu uzimate za zlo danima nakon toga. Iako smatrate da je važno da ono oseti težinu svog lošeg ponašanja, ako ga danima nakon što se pokajalo i dalje osuđujete, podsećate šta je uradilo i ne puštate ga da provodi vreme sa vama, nanosite mu daleko veću štetu nego što možda mislite. Setite se samo koliko je snage potrebno detetu da shvati svoju grešku i kaže da mu je žao.