Toksični šefovi često glume jer žele da poprave sliku o sebi

Mnogi šefovi s izrazito negativnim, pa i toksičnim osobinama za koje bi se moglo reći da čak i zlostavljaju svoje zaposlene, održavaju se na poziciji zahvaljujući tome što su u stanju da pokažu lažnu naklonost i toplinu posle zlostavljačkih epizoda.

To je pokazalo istraživanje američkih naučnika koje se bavilo pitanjem kako je moguće da veliki broj toksičnih šefova uspeva da zadrži svoje pozicije moći, uprkos zlostavljačkoj taktici prema zaposlenima.

Istraživački tim, predvođen Ševnom Meklinom, docentom na UW's College of Business, otkrio je da bi ključ mogao da bude u sposobnosti da pokažu lažnu naklonost prema ljudima prema kojima su inače grubi.

Na primer, zamislite da šef u vašoj kancelariji u ponedeljak javno zamera zaposlenom u računovodstvu zbog male brojčane greške, tako da ga ponizi i javno dovede u pitanje njegovu inteligenciju, a onda u utorak posle podne u prijateljskom tonu pred svim kolegama pohvali njegov naporan radi i veliku pažnju koju posvećuje detaljima.

Nalazi ovog istraživanja pokazuju da se takav šef neće potruditi da bude dobar prema računovođi zato što misli da je pogrešio i oseća se loše zbog svojih postupaka, nego zato što je to naučena strategija za popravku slike o njegovom ugledu među zaposlenima i kolegama.

U većini slučajeva, ovi kratki naleti ljubaznosti nakon nasilne epizode nisu znak legitimnih promena u ponašanju. Prema rečima istraživača, otrovni šefovi 'glume lepo ponašanje' umesto da zaista rade nešto lepo.

U istraživanju je učestvovalo 79 menadžera i šefova koji rade u raznim područjima.

Autori studije skupili su informacije o tome kako se ponašao svako od njih u danima posle kojih bi imali epizodu u kojoj bi ponizili jednog ili više zaposlenih, prekršili njihovu privatnost, odnosno pred drugima davali negativne komentare o radniku.

Analiza tih scenarija otkrila je prevladavajući trend kod većine proučenih šefova.

Zdrav razum i pristojnost naložili bi da se posle takve epizode izvinu radniku, ali većina šefova nije to ni pokušala, niti su razmišljali o tome kako da poprave štetu.

Umesto toga, čini se da se velika većina šefova brine samo o tome kakvu sliku o sebi ostavljaju među kolegama u kancelariji.

Na primer, posle neprijatne situacije s jednim zaposlenim, mnogi su počeli da rade 'sitne usluge' drugim kolegama u kancelariji, pokušavajući da neguju pozitivniju reputaciju.

Slično tome, drugi šefovi se odlučuju da istaknu svoje uspehe ili snažnu radnu etiku posle nasilnog ispada, što je svojevrsni pokušaj naglašavanja argumenata zašto su uopšte postali šefovi.

Šta možemo da uradimo da se obeshrabre i zaustave te manipulativne i sebične tendencije?

Istraživači kažu da ljudi kojima takvi ljudi upravljaju moraju slediti strogu politiku netolerancije prema zloupotrebi moći, pri čemu nije dovoljno verovati menadžerima kad kažu da će se promeniti.

- Naravno, politika organizacije nikada ne može u potpunosti da reguliše ponašanje šefova, odnosno, to hoće li se na kraju ponašati pristojno i prihvatljivo na kraju je uvek na njima - zaključuju autori studije i dodaju da su iskrene isprike jedini održivi način za povratak verodostojnosti i pomeranje napred u odnosu na grub propust u ponašanju.

Voditi i biti odgovoran za tim ljudi nije lako, ali to nije izgovor bilo kome da svoje podređene smatra manje vrednima i tako se ponaša prema njima, a ova istraživanja ukazuju na to da se previše menadžera fokusira isključivo na moć i zanemaruje svoju odgovornost prema svojim zaposlenima, ističe se u zaključcima, donosi portal Ladders.