Hteli NELEGALAN SNEG: Zanimljivosti o pahuljama

Snežne pahulje nisu jedini oblik snega.

Sneg može da se javi i kao snežne palete i susnežica. Snežne palete ne treba mešati sa gradom (ledena vremenska nepogoda). To su neprovidne ledene čestice koje nastaju kada ledeni kristali padaju kroz zamrznute kapljice oblaka – što znači čestice oblaka koje su hladnije od tačke smrzavanja vode, ali ostaju tečne. Kapljice se grupišu i formiraju meku, grudvastu masu.

Susnežica se, sa druge strane, sastoji od kapi kiše koje se zamrzavaju u male, prozračne kuglice leda dok padaju sa neba.

Sneg je providan, nije beo.

Zapravo sneg je, kao i čestice leda od kojih se sastoji, bezbojan. Iako je providan, svetlost ne prolazi kroz sneg već se od njega reflektuje. Ova refleksija daje privid bele boje pahulja.

Svetlost je spektar boja i neki objekti mogu biti određene boje jer neku boju (talasnu dužinu svetlosti) apsorbuju tj. upijaju dok druge reflektuju.

Nebo izgleda plavo zato što se plave talasne dužine reflektuju dok se druge boje upijaju. Pošto se sneg sastoji od mnogo pahuljica, svetlost se raspršti od mnoštva malih površina i tako se ustvari odbija od pahulje do pahulje.

Duboki sneg može često izgledati plavo.

Slojevi snega mogu stvoriti filter za svetlost, uzrokujući tako da više crvenog svetla bude apsorbovano u odnosu na plavo.

Zbog ove refleksije dublji sneg izgleda plavo.

Sneg može ponekad da izgleda i ružičasto. Obično u visokim alpskim oblastima i priobalnim polarnim područjima sadrži kriofilne slatkovodne alge crvenog pigmenta koje oboje okolni sneg.

Mit je da ne postoje dve pahulje koje liče jedna na drugu.

Godine 1988, naučnici su pronašli dva skoro identična kristala snega i to iz oluje u Vinskonsinu.

Sirakuza, grad u državi Njujork, pokušao je da proglasi sneg nelegalnim.

Ovaj grad je prvi u Americi po količini snega koji padne. I pored impresivnog arsenala plugova za obradu zemlje, 1992. godine su pokušali da zakonski kontrolišu sneg.

Gradsko veće je donelo dekret po kome je padanje snega pre Božićne večeri ilegalno. Kako se ispostavilo, Majka priroda je podrugljivac, zabelelo se dva dana kasnije.

Svake zime u SAD padne 1 kvadrilion snežnih kristala.

To je 1.000.000.000.000.000.000.000.000 pahulja! (24 nule.)

Nije svaka snežna oluja mećava.

Da bi se kvalifikovala kao mećava, snežna oluja mora da ispuni određene standarde. Vetrovi moraju duvati brzinom od 56,3 km/čas dok sneg mora da smanji vidljivost na manje od 400 metara tokom najmanje tri sata.

Ostale uobičajene vrste oluja uključuju snežni talas (intenzivan sneg koji prati jak vetar koji traje kratko) i snežni udar (kratko intezivno padanje velike količine snega)

Najveće takmičenje u grudvanju je održano u Sijetlu.

Učestvovalo je tačno 5.834 grudvača tog 12. januara 2013.

U igloima je toplije unutra nego napolju.

Igloi se zagrevaju telesnom temperaturom. Pošto je svež, sabijeni sneg sadrži od 90 do 95 procenata vazduha (ne može da se kreće i prenosi toplotu) što ga čini odličnim izolatorom.

Mnoge životinje, kao što su medvedi, kopaju duboke rupe u snegu gde hibernirajući provode zimu.

neg nastaje smrzavanjem vodene pare od koje nastaju kristali leda kada je temperatura u atmosferi ispod nule. Ove kristale nazivamo pahuljice. Za njih se vezuju čestice prašine i smoga te rezak udah nije samo posledica hladnoće već i čistijeg vazduha.