Ispovest devojke koja 3 godine radi u Nemačkoj

Jednostavno pitanje gastarbajtera zapalilo društvene mreže u Srbiji, a evo šta o životu u tuđini kaže Željana za Still.rs.

"Već nekoliko godina živim van Srbije i neretko se nameće mišljenje kako se meni eto nešto posrećilo ili kako je tamo ’banja’. Volela bih da čujem kako vi doživljavate odlazak iz Srbije i šta mislite o ljudima koji žive van?" Pitanje je koje je izazvalo neviđeni lavinu komentar na mreži Redit.

"Stric i strina su mi u Nemačkoj već 20 godina, sestra i zet u Kanadi. Ovog leta smo konačno bili svi zajedno kod kuce i Boga mi nažalili su se i jedni i drugi. Pun mi je k… bio njihovog jaukanja na život tamo, i uvek bi se to zavrsilo sa 'jao, ćuti nemoj da se žalis, extra ti je ovde kod kuće’. Nisam se žalio", glasio je jedan od komentara.

Kada je reč o tome gde je život slađi, gde je lepše, a gde teže, primećuje se uvreženo mišljenje da čovek mora striktno da se odluči čije tlo će da hvali, a čije da kudi. To je primetio i jedan od korisnika ove društvene mreže.

"Ono što moram da primetim je da kod nas postoji taj snažni doživljaj gastarbajtera kao nekog ko je 'izdao' (možda malo prejaka reč) i onda nema pravo da priča bilo sta negativno o majci Srbiji, ili ako slučajno krene da upoređuje pa nešto negativno kaže o zemlji domaćinu obavezno bude 'pa što si onda otišao'. Vidim izraženo crno/beli način posmatranja na stvari", piše u komentaru.

Upravo je to odlaženje u obe krajnosti – glorifikovanje života u inostranstvu sa jedne strane, odnosno jadikovanje nad svojom sudbinom u tuđini bez namere da se vratite, sa druge strane, razlog zašto ne može da se sagleda realna slika života "ovde" i "tamo".

A kako, zapravo, izgleda život preko grane, ispričala je Željana Veličković.

Ova 25-godišnja devojka je pre tri godine odlučila da spakuje kofere i svoju sreću potraži u Frankfurtu. Nakon što je u početku išla na šemu "tri pa tri", odnosno tri meseca u Nemačkoj, pa tri meseca u Srbiji, ubrzo je odlučila da sredi papire i nastani se "za stalno".

"Kada sam završila srednju školu, znala sam da neću pokušavati da studiram jer nisam videla sebe u Srbiji u nekoj daljoj budućnosti. Imam rođake u Nemačkoj, pa sam u početku odlazila kod njih u goste i tada sam samo potvrdila da je Nemačka mesto gde želim da živim", započinje svoju priču Željana i objašnjava da je ključni momenat odlučivanja da se odseli u inostranstvo bilo nezadovoljstvo na poslednjem poslu koji je ovde radila i otkaz koji ju je naterao da razmisli da li želi dalje da pokušava da se bori ovde ili je, jednostavno, došao momenat da okuša sreću "tamo daleko".

"U jednom momentu mi je 'prekipelo' na tadašnjem poslu i odlučila sam da dam otkaz. Preko agencija sam ubrzo pronašla ponude za rad u Frankfurtu u jednom kafiću i bez razmišljala sam otišla. Ostala sam prvi put tri meseca, vratila sam se kući, ali sam tada shvatila da ovde nije više moje mesto i da mi nedostaju moj stan, moj posao, ali i prijatelji koje sam tamo stekla", nastavlja svoju priču ova devojka koja je sada već tri godine "trajno" nastanjena u ovom nemačkom gradu na Majni.

Porodica i prijatelji koje je ovde "ostavila" joj često veoma nedostaju, pogotovu kada su praznici, rođendani ili ostali povodi kojima bi želela da prisustvuje, ali je daljina onemogućava.

"Dođu nekada dani kada mi bude jako teško i kada poželim da pošaljem sve dovraga, spakujem kofere i vratim se kući. To su momenti kada sam bolesna, kada je Badnje veče, Božić... Ipak, kada me prođe taj trenutak slabosti, 'sastavim se' i nastavim dalje", poverava se Željana o teškim trenucima.

"Da se razumemo, ja veoma volim svoju zemlju. Tu sam rođena, odrasla, išla u školu, tu je sve ono što je istinski moje. Međutim, ovde sam se uklopila, odgovara mi sistem i to potvrdim svaki put kada dođem kući. Volim da dođem, volim da vidim svoju veliku porodicu i prijatelje, ali na određeni period. Nadam se da će i moja porodica moći češće da dolazi kod mene u budućnosti i onda znam da će sve biti lepše i lakše", kaže Željana Veličković za kraj.