Sećanje na Điju Karanđi: Bila je prvi supermodel, umrla sa 26

Kada se doselila u Njujork Điji je trebalo samo godinu dana da postane profesionalni model. I želeli su je svi modni urednici i dizajneri. Sarađivala je sa najpoznatijim fotografima, kao što je Frančesko Skavulo, Artur Elgort, Ričard Ejvedon, Denis Pil i još cela plejada uglednih likova iz umetničkih krugova iz 1979. i 1980. godine.

Đija je bila jedini model koji je osvanuo na naslovnoj strani "Kosma" dva puta u istoj godini, a regularno se pojavljivala i u američkom, britanskom i pariskom "Vogu", i to s one najbitnije, prednje strane. Do 1978, Đija je postala najveći svetski model svoje ere.

Kako su pričali, nije bila muškobanjasta, ali nije bila ni ženstvena. Muškarci su je voleli zato što nije bila nepredvidiva žena, a žene su je volele jer nije nosila u sebi najgore osobine ni muškaraca ni žena.

Fotografima je govorila da može da postane sve ono što njihovo oko želi da vidi, pa je tako i radila. Bila je pravi kameleon. Ipak, taj čvrsti stav imala je samo kada se kamere upale.

"Nije mogla da shvati kako se svi osećaju sjajno kada je neko u njihovoj porodici veliki model. Jednostavno nije mogla da se nosi sa tim. Postala je paranoična, mislila je da ljudi stalno samo u nju gledaju. Recimo da sada ovde u kući imamo žurku, ona bi ostala u svojoj sobi", ispričao je jedan od prijatelja.

Postala je slavna, a nije želela, a sa slavom ide i provod, pa je ulaskom u njujoršku elitu postala redovni gost kultnog kluba "Studio 54", gde je počela da koketira sa drogama, upravo iz razloga da otkloni napade panike koje je imala među nepoznatim ljudima. Počela je s marihuanom, a onda su usledili kokain i heroin.

U oktobru 1978. Đija je imala prvo veliko snimanje s fotografom Krisom von Vengenhajmom. Na snimanju je upoznala kozmetičarku Sendi Linter, u koju se i zaljubila. Mnogi su već pričali da je Đija neobuzdana i da ima agresivnu seksualnost. I tako je počela da opsesivno proganja šminkerku. Pričalo se i da je zavodila devojke sa snimanja. Ipak njeni prijatelji kažu, da iako je volela da eksperimentiše, jedino što je zaista htela je bila stabilna veza, koju u braku svojih roditelja nikada nije videla. Žudela je za ljubavlju.

"Mislim da nismo videli Đijinu seksualnost na isti način na koji je Đija videla. Svi su samo mislili da je kao štene. Nije bilo kao "Prokletstvo, ženo beži od mene!", bilo je više kao "Đija, hajde me malo ostavi na miru". Shvatate? Bila je kao štene, kao neko kome je potrebna ljubav stalno", opisao je prijateljicu Kej Mičel.

Đija je teško podnosila gubitke dragih ljudi, poput smrti vlasnice agencije za koju je radila i pogibije Vengenhajma u saobraćanoj nesreći (bio je njen veliki prijatelj).

Pokušala je da pobedi zavisnost, ali se uvek vraćala na staro. Agencije su počele da je odbijau zbog toga.

Nije prošlo puno vremena i Đija se vratila kući. Tokom zime 1985. godine, počela je da sumnja da ima AIDS. Kad joj je nekoliko meseci kasnije bolest i dijagnostikovana, to je nije iznenadilo. Iako je bila jedna od prvih žena u Americi za koju se zna da je umrla od AIDS-a, bolest je već prodrla u svet mode i morala je dobro znati šta je čeka.

Pretpostavlja se da se virusom HIV-a zarazila preko igle kojom je ubrizgavala heroin.

Kako se situacija pogoršala, njena majka nije dopuštala posete i boravila je u njenoj blizini sve do Đijine smrti 18. novembra 1986. godine.

"Đija je bila veoma teška. Veoma teška. Kada čujem ljude kako kažu da je za mnoge stvari kriva njena majka, pomislim, o moj Bože, kada bi samo znali. Đija je ta koja je bila zaista teška", ispričao je prijatelj slavne manekenke.

Niko nije znao da je preminula, pa se niko nije pojavio na sahrani. Tek nakon nekoliko nedelja kasnije objavljena je vest o smrti.