Samoubistvo Virdžinije Vulf: "Bio si najbolji muškarac"

Virdžinija Vulf bila je mnogo toga - lepa, pametna, pomalo ekscentrična, talentovana i duboko nesrećna. Od depresije je bežala čitavog života, a manične napade ublažavali su periodi spokoja kada je nekome sa strane moglo i izgledati da je srećna.

Engleska književnica i jedna od ključnih modernista u književnosti 20. veka, život je završila utapanjem u reci kada joj je bilo 59 godina. Strah od ludila za koje je mislila da joj se približava i rata koji je besneo širom sveta bili su previše za njenu nežnu dušu.

Poslednje pismo, oproštaj od života, ali i čoveka koga je verovatno najviše volela, posvetila je suprugu Leonardu Vulfu.

Sve samo ne običan brakVirdžinija i Leonard bili su sve samo ne običan par. Venčali su se 1912. godine posle samo nekoliko meseci poznanstva i ostali zajedno sve do tragičnog kraja njenog života.

Ipak, ogovaranja su počela takoreći odmah posle medenog meseca. Zli jezici su pričali da brak skoro da nije ni "konzumiran", da je Virdžinija frigidna, a Leonard androgen.

Pa ipak, par je bio srećan. Osnovali su izdavačku kuću "Hogarth Press", pisali i uživali u zajedničkom životu i društvu istomišljenika okupljene u danas čuvenu umetničku grupu Blumsberi. Narednih dvadesetak godina Virdžinija nije imala ozbiljnije zdravstvene probleme, a Leonard je brinuo o njoj.

Činilo se da mu nije smetalo ni kada se ona, verovatno po prvi put u životu, istinski zaljubila i to u ženu!

Vita Sekvil-Vest bila je desetak godina mlađa od Virdžinije i njih dve su se upustile u ljubavnu vezu iako Virdžinija ni u jednom trenutku nije planirala da ostavi Leonarda. Naprotiv! Kada god bi pisala o njemu govorila je kao je "savršen suprug" iskazujući duboku naklonost, poštovanje i ljubav.

Poslednje pismoNa kraju, upravo je Leonard bio taj koji je bio u njenim mislima na kraju. Njemu je napisala poslednje pismo.

- Najdraži, Ubeđena sam da ludim. Ne možemo da prolazimo kroz još jedan strašan period. Ovaj put se neću oporaviti. Počinjem da čujem glasove i ne uspevam da se skoncetrišem. Dakle, uradiću ono što mi izgleda kao najbolje rešenje. Pružio si mi najveću moguću sreću. Bio si po svakom pitanju najbolji muškarac. Ne verujem da je dvoje ljudi moglo biti srećnije, dok se nije pojavila ova užasna bolest. Ne mogu više da se borim s tim, znam da ti remetim život i da bi bez mene mogao da radiš. I moći ćeš, znam to. Vidiš da ne uspevam čak ni ovo da napišem kako treba. Ne mogu da čitam. Ono što želim da kažem je da ti dugujem svu svoju životnu sreću. Bio si beskrajno strpljiv sa mnom i neverovatno dobar. Želim to sve da kažem, a to svi već znaju. Da je neko mogao da me spase, to bi bio ti. Napustilo me je sve osim uverenosti u tvoju dobrotu. Ne mogu nastaviti da ti kvarim život. Mislim da dvoje ljudi ne mogu biti srećniji nego što smo mi bili.

Virdžinija Vulf utopila se 28. marta 1941. godine nedaleko od kuće koju je delila sa suprugom koji je u trenutku njenog samoubistva bio odsutan. Telo je pronađeno tek 18. aprila. Njen pepeo Leonard je sahranio ispod bresta u dvorištu njihove kuće.