"Razvedene su polovna roba, a hoće savršenog": Je l' i vama muka?

- E pa ne može tako, brate mili! - zaključila je Simonida.

Sanjinom reakcijom, ako uopšte možemo pričati o verodostojnosti njenih reakcija, ne bih. Ne bih ni o Sanji, iako vidim po komentarima da su se mnogi upravo njom bavili, željni da joj kažu da je "iritantna i dosadna" i da je "Simonida u pravu i da je super što je spustila Sanji", piše Luftika.rs.

Ne, Simonida nije u pravu i poređenje joj je u najmanju ruku gnusno.

Upravo zbog toga mi je zanimljivo što se malo ko pobunio sa poređenjem razvedenih žena sa polovnom robom. Nisam razvedena, ali ne bih volela da me bilo ko, da sam razvedena, upoređuje sa iznošenom robom koja je tu i tamo poderana, bez dugmeta. Pa da me zagledaju kao faličnu, da me vrednuju kao faličnu za recimo “danas sve po 350 dinara”.

I da ja, kao razvedena i specijalnim danima na još većem popustu (skoro pa džaba) zakopam u startu bilo kakva veća očekivanja u pogledu partnera, jer kako izjavi Simonida "ne može tako brate mili". Nego, ako si razvedena (čitaj po Simonidi polovna) možeš da očekuješ isključivo nekog "polovna roba muškarca".

Zamislimo da sam žena koja je dva meseca nakon porođaja saznala da je muž vara. Ostavim ga. Razvedena sam žena sa bebom. Zamislimo da sam godinama trpila batine, krv iz nosa, krv iz arkade, krv iz usne. Skupim konačno snagu da ga napustim sa decom. Razvedem se. Zamislimo da sam udata i ne mogu ni posle tri godine da imam bebu. On me ostavlja, želi naslednika.

Sve ovo pravi duboka cepanja, ali ne takva zbog kojih bi neko razvedenu ženu poredio sa polovnom robom (i uopšte robom). Polovna roba u ovom slučaju je onaj ko je u stanju da nešto od gore navedenog uradi. Tu fali neka daska u glavi, nešto je zaribalo.

Porediti razvedene žene, posebno ukoliko su majke, sa robom iz second hand prodavnica je gnusno i tužno, šta god da je “pisac hteo da kaže”.

Možda su premorene, možda ne blistaju u nekim momentima, možda ne liče uvek na skupu odeću sa etiketom “nikad taknutu”, ali vrede mnogo mnogo više od “sve po 350 dinara”. Odgojena sam da o vrednostima čoveka ne pričam u ciframa.

Razvedene žene imaju puno pravo (kao i slobodne, kao i one u braku) da očekuju partnera kakvog god žele bez ikakvih predubeđenja da on mora biti "falična roba" jer eto one su već imale brak, i imaju i dete iz tog braka pa bi bilo suludo očekivati princa na belom konju.