Mira Furlan je rano ostala bez majke: Njeno pismo pročitala publici

Mira Furlan se u hrvatsku vratila 2002. godine, kada je glumila glavnu ulogu u predstavi koju je režirao Rade Šerbedžija. Po povratku na prostore bivše Jugoslavije, Mira Furlan je glumila i u srpskim filmovima i serijama, a najviše se ističu uloge u filmu Turneja i TV seriji Vratiće se rode.

Pored toga, svojevremeno je povodom premijere "Jesenje sonate" Ingmara Bergmana u Rijeci, Mira koja je tada tumačila ulogu Šarlote gostovala je u razgovoru “O majkama i kćerima s Mirom Furlan” i progovorila o kompleksnom odnosu koji je imala sa majkom, piše Blic žena.

- Bile smo bliske, ali smo se i svađale - rekla je tada Mira, dodavši da ju je uvek zanimala kako priča njene majke, tako i priča cele njene porodice, jer u njoj su isprepletani svi naši etnički sukobi, sva politička stanovišta i svi uglovi gledanja.

- Moja mama je bila napuštena od svoje majke tako da je odrasla kao siroče i odgajana je po tuđim porodicama. Spasila ju je profesorka u gimnaziji, žena koja je vremenom postala moja ‘baka’. Zanimljivo je da je pritom majka obožavala svog oca mada nisu zajedno živeli i prepustio ju je drugima. O tome sa njom nije moglo da se razgovara, zbog čega do danas žalim. Njen otac, a moj pravi deda, bio je specifična osoba, salonski socijalista i dobrotvor koji je između dva svetska rata putovao po Evropi i pomagao mnogima, a svoju ćerku je ostavio da je odgajaju nepoznate porodice. Završio je tragično, tako što je na početku Drugog svetskog rata ubijen u nemačkom logoru.

O svom ocu Mira je prilikom tog razgovora rekla da je bio ekscentrična i zanimljiva osoba, ali da je u porodici bio "drugi", dodajući i da mu nije bilo lako u situaciji u kojoj dominiraju žene, budući da je živeo sa tri žene.

- Mi nismo bili klasična porodica, već četvoro različitih ljudi koji žive zajedno. Ja nisam mogla da biram porodicu, ali imala sam sreću sa svojom - dodala je glumica.

Problematičan odnos sa majkom

- Moja mama je bila vrlo muzikalna i ljubiteljka pozorišta, intelektualna osoba, široko obrazovana jer je završila francuski i jugoslavistiku. Radila je u dečjoj biblioteci kao bibliotekarka, a zanimljivo je da je izmislila novi način katalogizacije knjiga zbog čega su je često pozivali širom Evrope. Predstavljala je svoju katalogizaciju u Kopenhagenu, Kelnu, Frankfurtu i uopšte često je putovala po Evropi.

Odnos između mame i ćerke postao je napet kada se “devojčica Mira počela kititi”, a majka je bila zgranuta i šokirana kada je Mira - probušila uši.

Prigovorila joj je, priseća se glumica, da nije smela da se "spusti na taj nivo".

- Ta vrsta nesporazuma vodila je do stalnih drama, sukoba i mirenja, što je sigurno uticalo i na moj izbor profesije. Mama, koja je celog života tražila ljubav, i ja stalno smo se vrtele u emocionalnim krugovima, pri čemu se ona obično osećala krivom i izvinjavala. Bila je neumerena u svojoj ljubavi prema meni pa bi mi nakon svađa pisala pokajnička pisma.

Pismo majke

Na kraju je Mira Furlan u emotivnom vrhuncu te večeri riječkoj publici pročitala jedno majčino pismo koje je sačuvala.

- Draga Mirice, evo ti opet pišem pokajničko pismo - počela je da čita glumica na rubu suza reči majke koja se razbolela i umrla kada je Mira imala 16 godina. Iz pisma u kojem ćerku naziva i “mali Mirek” saznajemo da majka žali što se “dohvatila grubih reči” i bacila ih u smeru ćerke, ali to pravda svojim iritantnim impulsom dobrog učenika, štrebera, “odlikaškom pojavom”.

- Sve činim najbolje što mogu, ali očekujem pohvalu - pojašnjava u pismu majka ćerki s kojom se po svemu sudeći ranije posvađala zbog neke kupovine.

- Moja majka nikad nije imala masku, mi smo bile dva ljudska bića - zaključila je svoja sećanja na majku vidno potresena glumica, dodajući da je u odnosu majke i ćerke važno “pravo na pogrešnu reč" jer “ne možeš imati odnos ako stalno hodaš po jajima”.