Beograd zamenio za napuštenu dedovinu: Otvorio VRH kamp sa pogledom

U Ojkovicu kod Nove Varoši, na obroncima Zlatara dolazili su članovi porodice da se nekoliko puta godišnje okupe, kako seoska kuća ne bi pala u zaborav i pustoš.

Vođen novom preduzetničkom idejom i željom da se bavi turizmom na Zlataru, u proleće 2021. godine na porodičnom imanju Filip Matović (29) pravi kamping odmorište i seli se u spomenuto novovaroško selo.

Kako u svakoj lepoj priči uvek ima „slučajnosti“, tako je i ovoj: Filipov navrdeda se zvao Filip, a zaseok u kojem on sada živi oduvek nosi ime Filipov breg!

U Priči sa dušom ovaj diplomirani ekonomista otkriva da više voli planine od mora i da je tu ljubav stekao u ranom detinjstvu, jer je odrastao na Rajcu.

Osnovnu i srednju školu završio je u Gornjem Milanovcu, a dva fakulteta u Beogradu, odakle se posle osam godina života preselio u Ojkovicu.

„U ovoj brvnari, koju imamo od pamtiveka, rodio se moj deda Milenko, majčin otac, kao i njegovih preostalih sedmoro braće i sestara. Deda je u Ojkovici završio osnovnu školu, pa je od srednje nastavio školovanje u Beogradu i kasnije zbog posla prešao u Prislonicu. U Ojkovicu sam dolazio kao dečak, a sve više pred kraj srednje škole i naročito za vreme studija, sa društvom vikendima.”

„Ko god je došao ovde, saopštio bi mi da mesto ima posebnu energiju i da treba da pokrenem nešto“, seća se Filip, koji je krajem 2020. odlučio da postane preduzetnik u turizmu.

„Kada je u Srbiju došla pandemija početkom prošle godine, sve češće sam počeo da razmišljam o promeni načina života.”

„Poslove koje sam tada radio bili su onlajn, pa sam pomislio zašto bih plaćao stan u Beogradu kad sve to mogu da odradim iz sela?”

„Stavio sam prst na čelo i rekao sebi da je vreme da pokrenem nešto svoje – da bude interesantno ljudima, da bude nešto što ja volim, a i profitabilno“.

Tako je nastalo kamping odmorište Filipov breg, udaljeno od Beograda oko 240 kilometara.

Nalazi se na nadmorskoj visini od 1.150 metara, na livadi dugačkoj 410 metara, na obroncima Zlatara, planini sa najviše sunčanih dana u godini.

„Cela livada je u sunčanoj strani, pa se ujutru vidi izlazak, a uveče i zalazak sunca, koji je veličanstven. Smeštajni kapacitet za prvu sezonu je 20 kamp parcela za šatore, raspoređenih u tri reda na 50 ari.”

„Nisam želeo gungulu i žurke, već sam napravio mesto za odmor.”

„Kamperi koji imaju svoje šatore mogu da ih postave kod nas i da plate noćenje po osobi, a oni koji nemaju opremu mogu da ih iznajme kompletno opremljene: sa dušekom na naduvavanje, jastucima, džezvom, plinskim rešoom, roštiljem, talandarom i kotlićem“, objašnjava Filip.

Ispod kamp parcela nalazi se sanitarni objekat sa WC i tuš kabinama, umivaonicima i spoljnom česmom za pranje sudova.

Interneta za sada nema, jer kako kaže Filip, kod njega je „wi- fi detoks zona, gde ljudi samo treba da uživaju u čarima prirode“.

Sve je želeo da radi po propisima, pa je i firmu registrovao pre nego što je zvanično počela turistička sezona.

Dok se raspitivao odakle da krene, u opštini Nova Varoš je saznao da cela teritorija sela pripada Specijalnom rezervatu prirode „Uvac“ i da je gradnja objekata od 2007. godine zabranjena, ali ne i bavljenje turizmom. Tada se opredelio za kampovanje i krenuo u realizaciju.

„Dobio sam na nekoliko strana ispisan detaljan izveštaj, tojest Informacije o lokaciji parcele (koja je zona zaštite prirode i zona sanitarne zaštite), odnosno šta sve sme i ne sme da se radi i na koji način je treba urediti. Kao ekonomista po struci, sve sam detaljno izkalkulisao, stavio na papir i rešio da počnem sa šatorima.”

„Stupio sam u kontakt sa Kamping asocijacijom Srbije, a predsednik Vladimir Đumić mi je dosta pomogao i dao mi savete. Kada mi je rekao da je najvažnije da imam prilaz asfaltnim putem, dovedenu struju i vodu, da na livadi nema rastinja i da poseduje blagi pad ka jezeru kako šatori jedan drugom ne bi zaklanjali pogled, znao sam da je to – to. Nakon što je video snimak sa jednog od druženja na bregu dok spremam gulaš u kotliću sa društvom, njegova prva reakcija bila je: „Druže, šta si čekao sve ove godine?! Ti nisi svestan šta imaš. Kamperi bi dušu dali za ovo.“

Svestan da se Srbija kao turistička destinacija nalazi među top 10 zemalja za kampovanje u Evropi, Filip će se od naredne sezone usmeriti ka inostranim gostima.

Želeo bi da se za Ojkovicu i Filipov breg pročuje najpre među kamperima u zapadnoj Evropi, jer su oni najvećim procentom ljubitelji ovog vida turizma.

Ove godine će ugošćavati domaće turiste, a prema anketama koje radi, najzainteresovaniji su ljudi od 25 do 34 godine.

„Od prvog do poslednjeg šatora, kako se probude ujutru, svi će videti jezero i taj pogled, kako sam ga nazvao „od milion dinara“. Sa donje polovine livade (ispod kamp parcela – koja je ostala netaknuta) postoji staza kroz šumu dužine jedan kilometar (u obliku latiničnog slova Z) kojom gosti mogu sići do jezera. Tamo mogu da se kupaju, sunčaju ili veslaju.”

„Radim na promociji aktivnog turizma, povezao sam se sa dosta lokalaca, pa gostima nudimo i vožnju bicikla, treking i orijentiring ture, vožnju kajacima, čamcima, katamaranom, kvadovima i offroad ture džipovima, a radim i na pripremi i logistici paraglajding tandem letova“, rekao je za Priče sa dušom.

Pošto se iz Beograda preselio u Ojkovicu, Filip je ujedno i direktor novoosnovane firme, upravnik kampa i jedini radnik.

Sve sam radi, dočekuje goste, pomaže im oko smeštaja, upoznaje ih sa okolinom.

„Moj pokojni deda je ovde imao mnogo dobru reputaciju, pa su se mnogi meštani obradovali kada sam došao u selo.”

„Umrežio sam se sa komšijama, tako da gosti kampa mogu bez problema da nabave sve za jelo: od kajmaka i sira, jaja, rakije, suvog mesa, kobasica i do pečenog jagnjeta ako požele.

„U Kokinom brodu su tri odlična restorana, tri odlično opremljena marketa i jedna mesara, tako da nema potrebe ništa nositi od kuće – osim vreće za spavanje i dobrog rasploženja“.

Preduzetnički poduhvat koji je napravio naišao je uglavnom na pohvale i podršku, pogotovo od porodice i najbližih prijatelja.

Bilo je i onih poznanika koji su se prvo čudili ideji „da se olako napusti Beograd i ode u selo u kom nikad nije živeo“, ali su turistički koncept i ideju ipak podržali.

Filip Matović planira da radi do polovine oktobra, u zavisnosti od vremenskih (ne)prilika. A sudeći po vrućinama koje su uveliko stigle, biće dosta interesenata za odmor u prirodi, u hladu Zlatara, sa prelepim pogledom na jezero, pišu Priče sa dušom.

Filipov sajt i sve detalje oko Filipovog brega pronađite OVDE, a foto i video galeriju na društvenim mrežama: Facebook i Instagram.