Otkriveno zašto paradajz više nema UKUS

U potrazi za pravim, sočnim paradajzom često ćemo se jako razočarati, posebno ako ih tražimo u nekom od supermarketa, gde nas najčešće dočekuje paradajz za čiji ukus možemo da kažemo da je bezličan.

"Kao da žvačeš papir", rekli bi često. Verujemo da ste se često zapitali zbog čega je ukus tog paradajza takav odnosno zašto ga uopšte nema?

Jedno istraživanje daje odgovor na to pitanje, i pokazuje da u 93 odsto modernih vrsta paradajza nedostaje verzija gena koja im daje njihov poseban ukus.

Uprkos tome što mislimo da je krivac genetska modifikacija, zapravo uzročnik leži u uzgajivačima, tj. njihovom pokušaju da izvuku najviše iz paradajza, izvuku najveću ekonomsku korist.

Tokom vremena geni koji pojačavaju ukus izgubili su se ili su tokom procesa razmnožavanja negativno odabrani. Zato današnjim vrstama paradajza iz supermarketa nedostaje genetske raznolikosti, pa tako i ukusa, piše BigThink.

Izgubili važan gen

- Tokom kultivisanja i poboljšanja paradajza ljudi će se većinom fokusirati na ono što će im povećati proizvodnju, produkciju, poput veličine samog ploda i dobrog podnošenja skladištenja. Neki geni koji su uključeni u ostale važne kvalitete, osobine ploda, i njihove reakcije na stres, tokom ovog procesa su izgubljeni - rekao je Zhangjun Fei sa Univerziteta Kornel.

Njihova otkrića objavljena su u magazinu Nature Genetics, u kojem su analizirani genetski podaci 725 plodova paradajza, kultivisanih i divljih, koje su važne zbog genetske različitosti.

Zatim su ove podatke uporedili s domaćim genomom paradajza Heinz 1706, koji se često koristi kao reprezentativni primer genoma paradajza.

Poređenje je pokazalo da Heinzu 1706 nedostaje oko 5.000 gena, a da većini paradajza koji se može pronaći u supermarketima nedostaje redak oblik gena koji im daje ukus. Taj gen TomLoxC pronađen je u 90 posto divljih vrsta.

- Čini se da je uključen u proizvodnju iz masti. Otkrili smo da takođe proizvodi aromatične spojeve iz karotenoida, pigmenata koji rajčici daju crvenu boju. Bila je to dodatna funkcija koja je bila iznad onoga što smo očekivali, a ovi su rezultati sigurno zanimljivi ljudima koji uživaju u paradajzu s ukusom - kaže Džejms Đovani, američki naučnik i autor studije.

Ima nade za povratak ukusa

Istraživači se nadaju da će njihova analiza dovesti do razvoja resursa za "razvoj budućih funkcionalnih studija i razmnožavanja". U međuvremenu se može dogoditi da će se uzgajivači paradajza okrenuti potrazi za ukusima, sami.

Gen TomLoxC postaje ipak češći u moderno uzgojenom paradajzu, u poređenju sa stanjem od samo nekoliko godina ranije.

Popravljanje ukusa paradajza moglo bi da dovede do velike razlike u načinu na koji uživamo u našoj ishrani čije je paradajz važan deo.

Tako npr. zapadnjaci godišnje pojedu oko devet kilograma paradajza i 33 kilograma prerađenog paradajza - što je dobar pokazatelj koliko su neizostavni na stolovima za ručanje.