Pre 50 godina se verovalo u doktore i autoritete

- Naredba za masovnu vakcinaciju na Kosovu je bila izdata odmah, a u Beogradu su najpre vakcinisani zdravstveni radnici, od 22. marta, a potom i svi ostali. Najveći deo ljudi vakcinisan je u prve dve nedelje, iako je vakcinacija naravno trajala duže. U prve dve nedelje je vakcinisano 18,5 miliona stanovnika. Mi smo imali problem, jer se javio ogroman broj ljudi. Nije bilo kao danas, tada se verovalo u autoritete i lekare, a država je ozbiljno shvatala borbu protiv zaraznih bolesti - kazao je profesor Radovanović u "Uranku" na televiziji K1. - Epidemiju smo zvanično proglasili u Beogradu 25. marta 1972. godine.

Prvi zaraženi se kasno javio na lečenje i zarazio je osmoro ljudi.

- Ibrahim Hoti iz Đakovice zarazio se 6. februara u Bagdadu, na verskom proputovanju. Na variolu se posumnjalo 14. marta 1972. godine. On se kasno javio lekaru. Lako je sve u knjigama, ali u praksi je malo teže. Mislilo se najpre da je reč o ovčijim boginjama. Prvi simptomi variole su umor i groznica, i u preosipnom stadijumu raste temperatura, a olakšanje se oseti kada ospe izbiju. "Politika" je zvanično objavila da je reč o velikim boginjama 17. ili 18. marta.

U to vreme vakcinacija je, kako je kazao dr Radovanović, bila obavezna.

- Vakcinisali smo se u trećoj, sedmoj, četrnaestoj godini, a muškarci koji su išli u vojsku i u osamnaestoj ili deventnaestoj godini života. Imunitet je trajao tri godine, prema zvaničnim informacijama, ali znamo da je trajao i duže. Neki oboleli su imali lakšu formu bolesti. Međutim, prve su preminule dve medicinske sestre koje nisu bile vakcinisane, kao i petnaestogodišnja devojčica koja je došla na kontrolu nakon operacije slepog creva.

Prema njegovim rečima, lekari su se u to vreme mnogo više plašili kolere, jer je vakcinacija protiv velikih boginja bila obavezna.

- Slali smo naše lekare u Indiju da uče o velikim boginjama. Prva vakcina trebalo je da se primi pre četvrte godine života, jer je među onima koji su vakcinu primili u starijem životnom dosta njih imalo teške kontraindikacije - upalu mozga - objasnio je dr Radovanović. - Smrtnost od velikih boginja je od 20 do čak 50 odsto. Zagreb je proizvodio vakcinu pa smo imali rezerve, a kada smo potrošili zalihe i druge države su nam priskočile upomoć. Iako nije bila praksa da se vakcinišu trudnice, mi smo tada i njih imunizovali, jer ako bi se zarazile stradale bi i one i plod, a ovako nije bilo komplikacija i sve su se normalno porodile.

O koroni

Na pitanje kada će Svetska zdravstvena organizacija proglasiti kraj pandemije kovida 19, profesor Radovanović kazao je:

- Idealno bi bilo kada bi obuhvat vakcinacijom i u Africi i u Južnoj Americi bio mnogo veći. Stalno će nam bolest dolaziti iz krajeva sveta gde je obuhvat vakcinacijom manji. Kod nas je on manji od 50 odsto ukupne populacije. Naše mere su bile mnogo lakše u odnosu na zemlje Zapadne Evrope i pre ovog popuštanja, a 57.000 građana Srbije umrlo je više nego što bi umrlo da nije bilo kovida. Kovid nije bolest koja će nestati. Suočavaćemo se sa njom svake jeseni, postaće sezonska bolest. Vakcinisaćemo se protiv nje na godišnjem nivou - stav je dr Zorana Radovanovića u "Uranku" na K1.