Korona
26. 11. 2021. 06:00 2
Ne škrtarimo samo na testovima, već i na informacijama
Širenje zaraze je proces koji se odvija u vremenu. Procesima se bavi fizika. Svojom biofizičkom prirodom zaraza ne poznaje granice, ali ono što se u stvarnosti dešava pokazuje da je njeno širenje i te kako podložno političkim i psihološkim uticajima. Kada se tome pridoda da, i posle skoro dve godine, postoji nedostatak sistemskog pristupa. jedinstvene metodologije, klasifikacije i analize podataka, nije čudno što je stanje takvo. kakvo je.
Brojevne vrednosti se razlikuju od izvora do izvora, podaci često nisu ažurni, a ponegde se i naknadno menjaju... Sve to otežava uporednu analizu situacije u pojedinim zemljama, a to je neophodno da bi se proverila strategija i sagledala taktika dalje borbe.
Polazište takve analize je dijagram broja novozaraženih na milion stanovnika, po danima. Na slici je prikazano stanje u deset država (prvenstveno Evrope) tokom protekla dva meseca. Radi preglednosti, dat je "izglačan" prikaz kao "kotrljajuća srednja vrednost" (rolling average) tokom nedelju dana. Za kraj novembra karakteristično je da dijagrami Austrije, Holandije, Nemačke, Francuske i Portugala rastu, dok se broj novozaraženih u Srbiji polako smanjuje. U Izraelu je već dve nedelje manji od 50. U Japanu je oko jedan, a u Kini još pedeset puta manji.
Valja napomenuti da je u prošloj godini talas porasta broja zaraženih u jednom danu u Austriji uvek prethodio talasu u Srbiji. U proleće ove godine vremenski su se praktično poklopili, ali je u Srbiji intenzitet bio znatno veći nego u Austriji. Ove jeseni talas u Srbija prethodi, ali je, prema zvaničnim podacima, vrh bio manji. Neobično je i to što se, čitavih mesec dana, "kolebao" i zadržao oko vrha.
Na sledećoj slici je prikazan broj hospitalizovanih osoba na milion stanovnika. Neki podaci nisu dostupni. Prvog novembra u Srbiji je bilo skoro dva puta više hospitalizovanih nego u Ujedinjenom Kraljevstvu, Austriji, Francuskoj, Holandiji, Izraelu i Portugalu zajedno.
Iako se, kao što pokazuje prva slika, u Srbiji tokom novembra broj novozaraženih dnevno prepolovio, broj hospitalizovanih se smanjio za samo 20 odsto (druga slika). U međuvremenu, u Austriji, Ujedinjenom Kraljevstvu, Francuskoj, Holandiji i Portugaliji broj hospitalizovanih raste, ali u Izraelu opada.
Situacija u pogledu pacijenata na intenzivnoj nezi (intensive care units - ICU) je priča za sebe. Tokom oktobra meseca u Srbiji je zvaničan broj novozaraženih praktično bio stalan! Dijagrami brojeva hospitalizovanih i kritičnih slučajeva na milion stanovnika su bili takoreći paralelni sa vremenskom osom. Do početka novembra broj kritičnih u Srbiji je bio veći nego u Austriji, a znatno veći nego u Izraelu, Nemačkoj, Holandiji, Francuskoj, Ujedinjenom Kraljevstvu i Portugalu.
Tek početkom novembra broj kritičnih slučajeva u Srbiji je počeo da opada. U Austriji, Nemačkoj i Holandiji ovi brojevi su sredinom oktobra počeli da brzo rastu. U Francuskoj i Portugaliji brzina porasta je bila znatno manja. U Izraelu, za sada, taj broj neumoljivo opada takoreći stalnom brzinom. Trenutno je tri puta manji nego u Srbiji.
Srbija i dalje škrtari ne samo na testovima, nego i na informacijama. Dvadesetog novembra, zvanična informacija ministarstva zdravlja je sadržala samo četiri podatka: broj uzoraka koji su testirani, broj pozitivnih nalaza, broj pacijenata na respiratorima i broj umrlih tog dana usled posledica izazvanih virusom.
Informacija koju je objavio institut Batut sadržala je još pet podataka, ali se to obaveštenje svakodnevno zamenjuje novom objavom. Šta je bilo tog dana već je zaboravljeno.
Petar Bošnjaković, doktor tehničkih nauka, profesor u penziji
Komentari 2
ostavi komentar