Premijerkina odgovornost, a naša glava

Možete li da zamislite situaciju da Ana Brnabić ušeta na Infektivnu kliniku, pogleda protokol lečenja i besno odbrusi direktoru Goranu Stevanoviću: „Šta, dajete favipiravir od 1.600 mg na 12 sati! Previše je to, odmah smanjite na 400 mg, a ako se baš drastično poveća smrtnost javite, pa ćemo u narednih mesec dana zakazati sednicu Кriznog štaba i razmotriti mogućnost da podignemo na 600 mg?“ Nažalost, prilično je izvesno da dr Stevanović to može i da zamisli i da prihvati, jer zašto bi on bio izuzetak? Premijerka je već zgazila sve diplome i sva znanja sakupljena u stručnom delu КŠ i preuzela na sebe čitavu epidemiologiju, imunologiju i infektologiju ne obazirući se na činjenicu da se tu počinjene greške plaćaju ljudskim životima.

U trenutku kada je sa nacijom podelila svoj naučni stav da ne veruje u epidemiološke mere (uvedeš ih - epidemija se povuče, ukineš ih – epidemija se vrati, a nju to baš nervira), Zavod za statistiku je objavio podatak da je ovog septembra umrlo 3.556 ljudi više nego septembra 2019. godine. Na osnovu zvaničnih podataka Batuta, od kovida su tokom tog meseca preminule 942 osobe, što znači ili da nas Batut i dalje laže ili da je 2.614 pacijenata izgubilo život jer je zbog kolapsa zdravstvenog sistema ostalo bez mogućnosti lečenja bilo koje druge bolesti, pa makar bila samo upala slepog creva. Nebitno, zaključila je ne samo premijerka već i predsednica tela koje se zove „Кrizni štab Vlade Srbije za borbu protiv korona virusa“ i bez mera nas uvela (petominutna sprdnja sa kovid propusnicama nije mera) u oktobar u kome je po Batutu život dao 1.721 kovid pozitivni pacijent, najviše od početka epidemije

„Moja je odgovornost“, uzviknula je prilično bahato i prilično uvereno da neće platiti ni moralnu ni zakonsku cenu za to, i dodala: „Ja ne verujem u iste mere kao što su bile pre vakcine. Zašto onda imamo vakcine, zašto mi moramo da radimo nešto mimo sveta? Pokazale su nam neke druge države – kad vakcinišu 80 odsto populacije kako izgleda epidemiološka slika i da se vraćaju normalnom životu.“

Pa pokazale su nam i baš je to lepo opisala, ali očito nije shvatila suštinu – uz restriktivne mere, kovid propusnice koje su važile čak i za ulazak u zdravstvene ustanove, a ne samo u kafane, i uz obaveznu imunizaciju za određene kategorije stanovništva, sačekale su da dostignu tih 80 odsto, pa onda lagano počele sa popuštanjem.

„Jasno je da je pandemija zahvatila ceo svet i da se različite zemlje vode različitim strategijama sa različitom učinkovitošću, ali ta strategija bez izuzetka uvek treba da bude zasnovana na naučnim dokazima i stavovima medicinskih stručnjaka, kako je to uglavnom i slučaj u ozbiljnim zemljama koje imaju uspešnu strategiju za borbu protiv korone. Možda najbitniji faktori za veće poverenje u telo koje odlučuje i poštovanje mera koje to telo donosi (što znamo da je upravo srazmerno) jesu transparentnost procesa odlučivanja, obrazloženje odluka i dugoročno planiranje. Nijedno od navedenog ne postoji u Srbiji.

Umesto toga, mi imamo tajne ugovore i nabavke, premijerku koja ne veruje u mere, čime samoinicijativno odlučuje o strategiji borbe protiv epidemije i sudbini ljudi, u mesecu koji je po zvaničnim brojevima najsmrtonosniji od početka pandemije, a znamo da su prave brojke i do četiri puta veće. I na kraju, imamo trosatne mere po principu sve ili ništa, koje traju kratko i uvek se uvedu u pogrešno vreme i neadekvatno sprovedu“, kaže dr Ivana Prokić, epidemiološkinja u Medicinskom centru Erazmus u Roterdamu i član UPК.