Nikola (26) je 42 dana bio u bolnici zbog korone, pa promenio stav

Nikola je juče napustio niški Univerzitetski klinički centar gde je zbog zaraze virusom Kovid 19 proveo 44 dana, od kojih čak 42 na Klinici za anesteziju i intenzivnu terapiju. 

- Učim se da dišem, ali stvarno mi je čudno što nemam mašinu kao "cimera" u krevetu. Uverio sam se da korona postoji i to na nimalo prijatan način. Mnogo su mi pomogli doktori, ali i činjenica da sam bio psihički jak i da nijednog trenutka nisam pomišljao da odustanem - kaže Nikola, koji je pre bolesti radio u jednom niškom servisu za dubinsko pranje vozila.

Bio je izložen hladnoći i vodi, ali nijednog trenutka nije ni pomišljao da mu jedan virus može nauditi. Činjenica da je godinu i po dana odolevao samo je podgrevala njegovo ubeđenje da korona i ne postoji. 

- Razboleo sam se 10. septembra, dobio temperaturu i za svaki slučaj otišao da se testiram, i to privatno. Bio sam negativan, ali sam za svaki slučaj otišao u Kovid ambulantu u Duvaništu. Hteo sam da budem sto odsto siguran jer nikako nisam hteo da ugrozim nekog drugog. I tamo su nalazi pokazali da sam negativan.

Za svaki slučaj snimili su mi pluća i prepisali terapiju koju sam primao pet dana. Međutim, i nakon poslednje injekcije meni je bilo baš loše. Jednostavno, nisam mogao da dišem. Uključili su mi kiseonik i infuziju, ali nije pomoglo. Dali su mi uput za Kliniku za pulmologiju, gde sam se javio 16. oktobra. Tamo je usledio šok. Rekli su mi da mi radi samo 16 odsto pluća i odmah me prebacili na Infektivnu kliniku. Padao sam sve više i prebačen sam u novi Klinički centar, u "crvenu zonu" - priseća se Nikola svakog trenutka borbe koja je pretila da ga odnese. 

- Ono što se fizički preživljava nije čini mi se najstrašnije. Korona mi je napala jetru i bubreg, potpuno me je iznurila. Ali, gore od toga je bilo psihičko stanje, uznemirenost, strah za život. Pomisao na moju verenicu me je održavala u životu a snagu su mi davali lekari i medicinsko osoblje koji su neprestano bdeli nadamnom. Brojao sam dane do izlaska, poslednjih nedelju dana su mi svakog dana govorili da ću sledećeg izaći. Najzad sam kod kuće, još ne mogu da se priviknem da oko mene ne pište aparati, da nema tih ljudi u belom koji se bore za svaki život. Promenio sam stav i prema vakcini, jedva čekam da stanem na noge i da sve to ostavim iza sebe - zaključuje mladi Nišlija.