Web portal Direktno.rs koristi kolačiće i Google analitiku u svrhu merenja i prikazivanja oglasa koji su prilagođeni vama. Kliknite na dugme Prihvatam kako biste pristali na ove postupke i zadržali korisničko iskustvo koje je prilagođeno vama. Saznaj više

Korona

[ Izvor: Danas ]

13. 05. 2021. 19:44 4

Godinu dana laži ne briše po 3.000 dinara

Jednu netačnu informaciju koja se odnosi na pandemiju koronavirusa u proseku prenese šest medija u regionu, a medijske kuće iz Srbije prednjače po broju objavljenih lažnih vesti, pokazala je publikacija "Dezinformacije tokom kovid 19 pandemije".

Ova analiza takođe je otkrila da značajan udeo u ukupnom broju lažnih vesti, čine one o vakcinama, što po mišljenju sagovornika Danasa jeste uticalo na širenje nepoverenja u imunizaciju i posledično nezadovoljavajući odziv građana.

Publikacija "Dezinformacije tokom kovid 19 pandemije" analizirala je informacije na osnovu podataka sajtova iz regiona koji se bave proverom istinitosti informacija, pokazavši između ostalog da među 20 medija koji su imali najveći broj netačnih informacija, njih 15 dolazi iz Srbije. Nakon Fejsbuka, na kome su se pojavila 282 lažna sadržaja, slede srpski tabloidi Alo (93), Srbija danas (90), Informer (80), Espreso (69), Kurir (67)…

Stefan Janjić, urednik Fake news tragača, smatra da se dominantna uloga medija iz Srbije u širenju lažnih informacija u regionu može objasniti činjenicom da njihova štampana izdanja imaju veliku čitanost, ali i potencijal da dopru do ogromnog broja korisnika interneta.

- Tabloidi zakupljuju Fejsbuk strane, koje na prvi pogled nikada ne biste povezali sa tim medijima. Međutim, kada se koriste određeni alati, vidi se na koji način su oni povezani, a mi pretpostavljamo kupljene odnosno stavljene u službu tih portala. Maksimalni viralni potencijal tabloida mnogo je veći nego što biste mogli da pretpostavite kada biste otišli na njihove Fejsbuk ili Instangram stranice. Na taj način oni šire uticaj ne samo u Srbiji nego u celom regionu - kaže Janjić.

Najveći broj lažnih informacija objavljenih u regionu odnosio se na lekove protiv kovida i vakcine. Kada se pogleda čiji mediji su u najvećoj meri objavljivali ove tekstove - srpski opet prednjače. Tako od deset medija koji su prenosili netačne tekstove o lekovima protiv kovida devet je iz Srbije. U slučaju vakcina među deset medija sa najviše netačnih tekstova - četiri je iz Srbije.

Vesna Radojević, urednica Raskrikavanja, navodi da iza lažnih tekstova stoji "loše i neodgovorno novinarstvo".

- Toliko je lošeg novinarstva u srpskim medijima, da mislim da prevazilazi namerno plasiranje lažnih i manipulativnih vesti. Na samom početku pandemije, čitaocima je bila bitna samo tema koronavirusa i samo to su čitali. Posledica toga je svakako veliki broj sadržaja koji su mediji proizvodili ne bi li zadovoljili norme koje imaju - broj čitanja, tekstova. Sa druge strane, imate i stalnu prisutnost osoba koje neutemeljeno šire tvrdnje o virusu, a koje su rado viđeni gosti u televizijskim studijima - kaže Radojević.

Analiza je inače obuhvatila period od februara do kraja oktobra 2020. godine, nakon koga su mediji u mnogo većoj meri izveštavali o vakcinama pa se može pretpostaviti da bi neka nova analiza pokazala drugačije stanje, bar u pogledu načina na koji se izveštava o imunizaciji.

Odgovarajući na pitanje koliko netačno izveštavanje o vakcinama može da utiče na stavove građana i usmeri ih protiv vakcinacije, psiholog Goran Tomin kaže da "može i to na direktan način".

- Mediji kao sedma sila mogu da kreiraju mnjenje kako žele ili kako im je rečeno da rade. Moj utisak je da mi kao čitaoci većinski ne proveravamo verodostojnost informacija koje mediji prenose, jer to zahteva napor da se misli i istražuju, a to niti je prijatno niti znaju svi to rade. Mi nismo ni školovani da kritički mislimo, preispitujemo, već da bubamo što pokazuju i PISA testovi koji mere koliko ono što si naučio možeš da primeniš, a po kojima mi loše stojimo. I to nije od juče. Kada se deca ne uče kritičkom odnosu onda se dobijaju i čitaoci koji ne preispituju informacije iz medija - navodi Tomin.

Stefan Janjić napominje da bar što se tiče širenja dezinformacija o vakcinama, teren je pripreman godinama unazad plasiranjem netačnih tvrdnji o MMR vakcinama.

On dodaje da sada kada se od provladinih medija očekuje da prate držanu kampanju promocije vakcinacije, oni ne mogu do kraja da odgovore zahtevu koji im je postavljen.

- Mi svedočimo zanimljivom fenomenu. Od medija koji su u službi vlasti očekuju se da slede promociju vakcinisanja, ali oni ne mogu protiv sebe. To se najbolje vidi na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, poput Hepija, i u tabloidima. Tabloidi imaju na Jutjubu kampanju "Vakciniši se i ti", ali kako godinama objavljuju sadržaje koji se baziraju u najboljem slučaju na površnom tumačenju rezultata naučnih istraživanja, oni sada ne mogu da iskoče iz svoje kože i zauzmu profesionalni stav - ističe Janjić.

Vesna Radojević takođe veruje da nepoverenje u vakcine u Srbiji ima više uzroka - od "nedovoljne promocije dobrobiti vakcinisanja od strane kriznog štaba i države", odnosno činjenice da kampanja za vakcinaciju nije bila jednako agresivna kao promocija nabavke vakcina, do izveštavanja medija.

- Ako vi imate na nacionalnim frekvencijama stalnu postavku gostiju koji dovode u pitanje značaj vakcinisanja, ne može da se očekuje ništa manje od ovoga što se trenutno dešava, a to je da moramo da plaćamo ljudima da se vakcinišu - zaključuje Radojević.

Dragi čitaoci, da biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.

Komentari 4

ostavi komentar

Ostavi komentar

Da biste komentarisali vesti pod Vašim imenom

Ulogujte se

Vaše pravo da...

Zoran Živković [16.06.2021.]


Video dana

Majstor svog zanata

Anketa

Koji je najzagađeniji grad u Srbiji?

Rezultati