Zašto se kriju podaci o broju trenutno bolesnih?

Da je neka osoba obolela od koronavirusa utvrđuje se merenjem (testiranjem). Moglo bi da se postavi pitanje: kada se i zašto testiranje vrši? Kao potvrda da je neka osoba, koja je evidentno bolesna, zaražena koronavirusom? To ispitivanje se podrazumeva. Ali, testiranje se vrši i da bi se potvrdilo da je osoba prebolela zarazu. Taj podatak se mesecima krije. Kao i podatak o broju trenutno bolesnih.

Suštinsko pitanje je: koja je osnovna svrha tih ispitivanja (jer od toga zavisi broj testova). Da li je to potvrda zaraženosti osoba sa simptomima, ili identifikacija zaraženih bez obzira da li imaju simptome ili ne? Da se podsetimo. Kada se proletos u kineskom gradu Vuhanu pojavila sumnja da ima novih obolelih, za nekoliko dana izvršeno je testiranje 11 miliona stanovnika. U Velikoj Britaniji je 24. marta ove godine izvršeno 1.813.285 testova (https://coronavirus.data.gov.uk/details/testing). Preko 30.000 na milion stanovnika. Registrovano je 5.980 pozitivnih (dakle, prosečno je izvršeno 323,6 testova da bi se detektovao jedan zaraženi).

Poređenja radi, u Srbiji je tog dana testirano 17.684 osoba (2,53 na milion stanovnika) od kojih je 5.475 bilo pozitivnih. Dakle, 3,23 testa po registrovanoj zaraženoj osobi.

Prema zvaničnim izveštajima, najviše testova izvršenih u jednom danu u Srbiji je bilo 1. decembra: 22.837. Tada je registrovano 7.999 zaraženih (35 odsto). Nakon toga, broj dnevnih testova je opadao. Naravno, tako se smanjuje i broj pozitivnih nalaza.

Dvadeset dana kasnije, izvršeno je upola manje testova (11.068) od kojih je 3.534 bilo pozitivno, a to je samo malo manje od polovine broja registrovanih prvog decembra. U čitavom tom periodu, obavljeno je ukupno 361.193 testa od kojih je bilo 124.624 pozitivnih. (praktično trećina, svaki dan). Nije poznato šta je po tom pitanju konkretno preduzeo ministar zdravlja. Ne tako davno živeli smo u zemlji čiji zdravstveni sistem je bio uzor u svetu. Njen predstavnik je nekada davno bio predsedavajući prvog kongresa Svetske zdravstvene organizacije. Sada zemlju vodi vlada čija je jedina briga da zadovolji samodržca, jer "pučina je stoka jedna grdna".

Kažu: History repeating. Ove godine ponavio se scenario iz decembra 2020. Na slici je prikazano šta se dešavalo u periodu od 14. marta do 4. aprila. Izvršeno je 360.741 testova ukupno (odgovarajući dijagram prikazan je plavom bojom). Pozitivnih je bilo 109.324 (3,3 puta manje). Odgovarajući dijagram prikazan je crvenom bojom. Ono neobično. što pada u oči je da broj testiranih osciluje sa periodom od sedam dana.

Moglo bi da se postavi pitanje: zašto? Uzalud, odgovora neće biti. Ono što bode oči je da crvena kriva prati plavu (samo je nivo, naravno, pomeren a amplituda više od tri puta manja). Očigledno je da je, svakog dana broj pozitivnih nalaza praktično srazmeran broju izvršenih testova. Broj pozitivnih je po prirodi stvari slučajna veličina, pa poklapanje oblika ne može da bude savršeno.

Može da se postavi pitanje: šta bi bilo da je broj testova svakog dana bio veći? Rezultati tetsiranja su takvi kakvi su, ali se lako može ostvariti "misaoni eksperiment" tako što će se, na primer, pretpostaviti da je svakog dana izvršeno 20.000 testova, a broj pozitivnih je svakog dana određen proporcijom koja je stvarno registrovana tog dana. Proporcije se uče u osnovnoj školi, a toliki broj testova dnevno je sigurno moguće izvršiti, jer je za samo 7,9 procenata veći od maksimalnog broja u posmatranom periodu, a 13,4 odsto manji od onog koji je bio 1. decembra. Zelenom bojom predstavljena je kriva koja odgovara eksperimentu.

Rezime analize je prikazan u sledećoj tabeli.

Ono što odmah pada u oči je raspon vrednosti pozitivnih dnevnih rezultata (razlika maksimuma i minimuma), koji je smanjen za 21,2 odsto. Drugim rečima dijagram je ravniji.

Ukupan broj testova je povećan za 12,5 procenata, a broj detektovanih pozitivnih slučajeva za 26,2 odsto, odnosno za 1.277 dnevno. Korekcija je najveća tamo gde broj testova bio najviše smanjen. Suvišno je isticati koliki značaj u medicini ima pravovremeno otkrivanje bolesti.

Ali, može da se postavi i pitanje: kakva je to strategija, kada se drugog juna obavi 182 testa po jednom pozitivnom, a deset meseci kasnije (kada se prosečno dnevno registruje preko dve stotine puta više pozitivnih nego u onda), manje od tri.

A negde na početku epidemije član kriznog štaba je izjavio da "ima testova koliko hoćete".

Petar Bošnjaković, doktor tehničkih nauka, profesor u penziji