Krizni štab nam je kao rijaliti

Neophodno je imati javni konsenzus oko strategije upravljanja borbe protiv pandemije, druga stvar je samo upravljanje pandemijom i treća - transparentnost informacija.

- U ovakvoj situaciji, to bi moralo brzo i momentalno da se sprovede, ako se kaže zatvaranje - ne zatvaranje ljudi nego zatvaranje privrednih i društvenih subjekata, a građane bi trebalo podsticati da provode što više vremena napolju i da budu aktivni - rekao je Đurić za N1.

Ocenio je da se vikend mere, kao i mere koje poslednjih meseci predlaže Krizni štab, mogu tumačiti na dva načina - prvi je da ne postoji strategija ili plan, ciljevi i vizija pa da se mere donose ad hoc, a druga mogućnost je da postoji neka strategija i plan odgovora na pandemiju, a da mi građani nismo s tim upoznati.

Đurić kaže da mu se čini da je odgovor na pandemiju dvojak - da je s jedne strane propagandno marketinški, gde se „osnovni cilj ostvaruje kroz takmičarski pristup gde je dominantno da je pad BDP-a najmanji u regionu ili Evropi, a broj vakcinicija najveći i broj respiratora najveći“.

- A sa druge, medicinske strane, čini mi se da je cilj da se prvo kroz zatvaranje, pa kroz ograničenje kontakata a sad i vakcinacijom, da se najstariji i najugroženiji zaštite od infekcije, a da se kod radno aktivnog stanovništva i mladih prirodnim inficiranjem postigne odgovarajući kolektivni imunitet - navodi Đurić.

On naglašava da je od samog starta postavka Kriznog šaba nedelotvorna i da postoji konfrontacija njegovog medicinskog i nemedicinskog dela, pa javnost navija za jednu ili drugu stranu.

 - Mi danas viđamo da tu postoji kao neki debatni klub gde medicinski deo nema tu političku snagu i uvek on mora da popušta…Pre to vidim kao neki oblik rijalitija nego nešto što ima stručnu težinu. U isto vreme, ako to nije delotvorno, pribegava se ograničenju kontakata kroz zatvaranje privrednih i društava subjekata gde ljudi i ostvaruju najviše kontakata, a ne zatvaranju ljudi, dok se ne dostigne kolektivni imunitet, kaže.

Đurić navodi da vakcinisanje ima smila da se zaštite oni koji su najugroženiji, a do suzbijanja pandemije su neophodne kombinacije različitih mera, individualnih i mera okrenutih prema zajednici.

- Da ne budem pogrešno shvaćen, vakcina jeste najdelotvornija mera protiv pandemije, i sigurno će kroz vreme njeni efekti biti veći ali se bojim zbog nepoznanica oko trajanja imuniteta, mogućnosti da vakcinisani prenose virus, mislim da nije dovoljno odgovorno pouzdati se iskljuučivo u vakcinaciju, zanemarujući druge mere - rekao je Đurić.