Dr Šekler: Moramo da biramo - pare ili život

Sve više građana provera broj antitela. Beogradske laboratorije su pretrpane.

Gostujući u Beogradskoj hronici RTS-a, virusolog Milanko Šekler je rekao da ne možemo da se oslonimo samo na antitela, moramo da znamo da postoji i celularni imunitet koji predstavlja limfocite kao neku vrstu milicije, koja vakcinom dobija sliku onoga šta treba da prati, povećava se broj policajaca, koji kruže krvotokom i gde god vide tu vrstu virusa, gutaju ga, dok antitela služe da se zalepe za virus i spreče da se veže za ćeliju.

Kako kaže, suludo je da milioni ljudi proveravaju antitla. Upozorava da ljudi to urade mnogo ranije, čak neki posle četiri dana.

- Kod primanja prve i druge vakcine, važno je da se čovek oslobodi stresa, da više spava, da se kvalitetno hrani - istakao je Šekler.

U analizi Instituta u kome radi od 35 ljudi imao je najslabija antitela.

- Mesecima sam u stresu zbog novinara, pozivaju me svaki dan, nekom moram da kažem da odustajem, smršao sam 15 kilograma i nisam dovoljno odgovorio. Počeću da ignorišem novinare, da se bolje hranim - kaže on.

U poslednje vreme ima i ljudi koji su primili obe doze vakcine, pa ipak završili u bolnici.

Šekler kaže da je prvo potrebno da se postigne određeni nivo antitela koji bi trebalo da bude zaštita, potrebno je vreme za to, neke vakcine prave brže kao Fajzerova, Sinofarm pravi sporije zaštitu, nekolio nedelja je potrebno.

- Od prve vakcine šest nedelja smatraj da nisi zaštićen bez obzira koju si primio - podvlači dr Šekler.

- Kada vakcinišemo živinu, njih ima 10.0000, pilići iste starosti, jedu istu hranu, piju istu vodu, istu ventilaciju, primaju istu vakcinu u istoj dozi i kada se radi kontrola posle tri nedelje – 50 do 60 procenata ima ono što očekujete, 10 do 15 odsto ima ekstremno visoke vrednosti, imaju različite roditelje, ima genetike - objašnjava na tom primeru Šekler.

- Ljudi se razlikuju po starosti po nekoliko decenija, razna je genetika, različite su navike, neki više spavaju, bave se sportom, sve to utiče na imuni odgovor, reaktivnost. Svaki čovek je svet za sebe kako će da reguje, u biologiji jedan i jedan nisu uvek dva - kaže Šekler.