Profesor o korona brojkama: Quo vadis?

Actve Cases = Total Cases - Total Deaths - Total Recovered

Zaslugom ministarstva zdravlja, taj pokazatelj za Srbiju, ne postoji. Tačnije, krije se. To onemogućuje da se „talas“ vidi, i dobije prava slika stanja epidemije. Ipak, neke stvari mogu da se sagledaju i analizom dijagrama koji se odnose na broj zaraženih. Oni se zasnivaju na zvaničnim podacima koji se dostavljaju Svetskoj Zdravstvenoj Organizaciji.

Ukupan broj zaraženih na početku epidemije raste sporo, ali sve brže i brže, do dana kada se registruje maksimum dnevnog priraštaja broja zaraženih. Nakon toga rast se usporava i, ako je širenje zaraze stavljeno pod kontrolu (kao u Kini), dijagram ulazi u zasićenje. Postaje paralelan sa vremenskom osom.

Ljudski faktor, od politike do psihologije, može da deluje tako da se zaraza ponovo razbukta i dijagram opet počne da raste. Sve brže i brže, dok se ne dostigne novi maksimum dnevnog priraštaja broja zaraženih. Tada nagib ponovo počinje da se smanjuje. Takav dijagram izgleda kao da se penje zaobljenim stepenicima. A sve to, nažalost, može da se ponovi više puta, kao što pokazuje slika na kojoj su prikazani dijagrami Kine, Srbije i Austrije...

Ako se zanemare neka izobličenja u početnom delu, nastala kao posledice izmene metodologije rada (što i nije čudno, s obzirom da je u pitanju bio nov virus), dijagram ukupnog broja zaraženih u Kini (prikazan plavom bojom) ima takoreći školski oblik. U početku raste sve brže i brže, do dana kada je dostignut maksimum dnevnog priraštaja broja zaraženih. Potom raste sve sporije i sporije. Prelazi u zasićenje, kada postoje male oscilacije. Takav oblik ima i dijagram druge najmnogobrojnije zemlje na svetu, Indije, sa tom razlikom što (i posle godinu dana) još uvek nije ušao u zasićenje.

U Nemačkoj, Rusiji, Italiji, Švedskoj, Austriji, Brazilu... zaraza se do sada širila u dve faze. Na slici je zelenom bojom prikazan dijagram Austrije. Ima dva stepenika, s tim što je taj drugi, započeo u jesen, znatno viši i još uvek traje, jer je nagib daleko od zasićenja.

U nekim zemljama, kao što su, na primer Francuska i Ujedinjena Arapski Emirati, postoje tri stepenika, A postoje i zemlje, kao što su Finska, Španija, Gana ili Japan. koje imaju čak četiri nivoa, manje ili više izražena. Tu spada i Srbija (dijagram prikazan crvenom bojom). Četvrti stepenik se na ovoj slici teže uočava. Naime, treći stepenik je visoko dosegao u odnosu na nivo sa kojeg je pošao, ali nije ni prišao zaravnjenju. Početak četvrtog stepenika se manifestovao postepenim povećanjem nagiba dijagrama, i taj porast još traje. Kao rezultat, nagib dijagrama Srbije postao je veći od nagiba dijagrama Austrije. Iako ima oko dva miliona stanovnika manje, Srbija „neumoljivo“ dostiže Austriju po ukupnom broju zaraženih.

Na sledećoj slici prikazani su dijagrami broja zaraženih, svedenog na milion stanovnika. Srbija je 8. decembra premašila Austriju. Nemačku je prešišala još 6. jula, Britaniju za Dan Republike, a Francusku definitivno 11. decembra.

Možda najbolji uvid u tok širenja epidemije u Srbiji pruža slika dnevnog priraštaja ukupnog broja zaraženih. To je po svojoj prirodi slučajna veličina pa je njen dijagram neizbežno izrazito „čupav“. Ljubičastom bojom data je aproksimacija dobijena kao plivajuća srednja vrednost za sedam dana.,

Prvi stepenik epidemije u Srbiji je završen 1. juna, kada je dnevni priraštaj broja zaraženih pao na 18 (oko 4% prvog maksimuma). Valjalo je nastaviti borbu, ali je član kriznog štaba pohitao da proglasi kraj epidemije, iako je već počeo da se uzdiže drugi stepenik. Inače, u Austriji su toga dana registrovana samo tri nova slučaja zaraze, ali je ona je nastavila da se bori. Batrgala se do kraja jula i postigla da sledeći stepenik krene tek u avgustu. I tako je izbegla jedan.

Nakon 21. juna ukupan broj zaraženih u Srbiji počeo je da raste takoreći linearno sa vremenom. Drugi maksimum dnevnog priraštaja broja zaraženih je 26. jula. Nakon toga taj pokazatelj epidemije (koji zapravo predstavlja nagib dijagrama ukupnog broja zaraženih), na opštu radost opada. I tako do 14. septembra. A onda, iako dijagram ukupnog broja zaraženih nije ušao u zasićenje, ponovo počinje da raste. Počeo je treći stepenik. Kao što se na prvoj slici vidi, ukupan broj zaraženih raste najpre polako, ali prvog decembra ima nagib koji je skoro dvadeset puta veća od najvećeg nagiba drugog stepenika. Nakon toga sledi opadanje. Počinje i vakcinacija, pa su pojedinci ponovo predviđali da je kraj blizu.

A onda, 17. januara, kada je ukupan broj zaraženih već premašio 5% stanovništva, priča se ponavlja. Tog dana dnevni priraštaj broja zaraženih opao je na 1317 (što je bilo oko 16% prethodnog maksimuma), a nakon toga, počeo je da se uzdiže četvrti stepenik. U Austriji minimum je bio 8. februara, skoro 30% manji nego u Srbiji. Dana 24.2.2021. u Srbiji je registrovano 3460 novozaraženih. U Austriji 2006.

Na poslednjoj slici je dvonedeljni prikaz dnevnog priraštaja broja zaraženih na milion žitelja. Uporedo sa Srbijom, dati su dijagrami još pet zemalja.

Dan neodgovornosti je prošao, takoreći neprimetno.

Čini mi se, dobro biti neće. I nisam jedini

Petar Bošnjaković, doktor tehničkih nauka, profesor u penziji