Imunolog: Ruska i kineska vakcina su nam poznate

„Fajzerova“ RNK vakcina, koja je nova i pre ove epidemije nigde nije bila odobrena, još uvek je prilična nepoznanica, kaže za Danas Borislav Kamenov, imunolog, profesor niškog Medicinskog fakulteta u penziji i bivši direktor Kliničkog centra Niš.

- Sve vakcine su napravljene izuzetno brzo i nose izvesni rizik. Ne navijam ni za jednu od njih, i ovo nipošto nije politička već stručna ocena, ali ruska i kineska vakcina su nam poznate. Na njihovoj „strani“ je i to što ne zahtevaju poseban vid transporta i čuvanje na izuzetno niskim temperaturama.“Fajzerova“ vakcina ne unosi antigene, već mesindžer RNK koji tera organizam da sam proizvodi antigene. Nije sasvim poznato dokle će ona da ga "tera“ na to i moglo bi se dogoditi da se oni proizvode u prevelikoj količini. Naravno, organizam ima mehanizam da se reši prevelikog broja RNK molekula, ali mi ne znamo kako će on reagovati u slučaju unošenja ovog, veštačkog RNK. Dakle, ima bitnih nepoznanica, što ne znači da ova vakcina možda neće biti i najbolja - kaže Kamenov.

On naglašava da bi "bilo dobro da građani Srbije mogu da biraju vakcinu koju žele da prime“, kao i da vakcinisanje "ne bude prisilno, odnosno da ne moraju da je dobiju svi“. Vakcinisanje je zahtevan posao i mora dobro da se organizuje, a građanima "sve treba dobro da se objasni“. On veruje da će „masovnije testiranje krenuti najranije sledećeg proleća“.

- Dobro je da Srbija ne bude među prvim državama koje će primiti vakcinu. Svako zlo za neko dobro. Mislim da je bolje da se vakcinišemo kada se stekne neko iskustvo u vezi sa efektima i bezbednošću vakcine, odnosno da je prvi probaju oni koju su je proizveli - kaže naš sagovornik.

On kaže da vakcina jeste svetsko dostignuće, ali da treba voditi računa ko je prima. U slučaju da dođe do neželjenih reakcija, ne mora biti problem vakcina već loše stanje organizma, koje nije prepoznato kao medicinski problem. 

- Ne može svako i u svakom zdravstvenom stanju da primi vakcinu. Dakle, vakcina - da, ali da vidimo kome. Ako je dobije čovek koji ima problem, neće biti dobro ni za njega, a ni za vakcinu. Kada se vidi da je taj čovek imao neželjene reakcije, onda celo selo neće želeti da je primi. Ovo nije antivakcinaški stav, već poruka da moramo da postupamo pametno - kaže Kamenov.

Prema njegovim rečima, neželjene reakcije na vakcinu imaju pacijenti čiji je organizam u lošem stanju, a koji ne moraju da imaju dijagnozu, jer „nisu imali sve potrebne simptome“ da bi ona bila postavljena. Pre primanja vakcine takvim pacijentima treba popraviti stanje organizma, recimo kroz promenu ishrane i davanje vitamina, kako bi ga očistili od otrova i drugih materija koje mu smetaju.

- Dobro je što je javno saopšteno kakve neželjene reakcije na vakcinu mogu biti, pa tako znamo da je kod takozvane oksfordske vakcine konstatovan transverzalni mijelitis, a kod „Fajzerove“ vakcine anafilaktički šok, kao alergijska reakcija. Na taj način je svima poslata poruka da moramo pametnije da biramo pacijente za vakcinaciju. Što više informacija imamo o vakcini, to ćemo više znati o riziku po određene kategorije ljudi koji je primaju - kaže on.

Kamenov dodaje da su do sada napravljene dve greške prilikom testiranja vakcina. Prvo su vakcinisani „najzdraviji među nama“, kako bi se videlo kako se u organizmu stvara imuni odgovor, a posle oni najslabiji - stari, ljudi sa alergijama, i slično.

- To su ljudi koji su vitalno ugroženi, pa mogu biti i najrizičniji kod dobijanja vakcine - rekao je on i zaključio da „ta šema, koju su inače napravili epidemiolozi, nije dobra“.