STRAH, UMOR I SUZE Kako izgleda radni dan u kovid bolnici u Batajnici?

Iz prizme lekara, posao u kovid bolnici opisan je u nekoliko tvitova nakon čijih se čitanja ne osećamo baš najprijatnije, ali koji ipak ulivaju nadu da će virus biti pobeđen.

- Bila je jako teška noć iza mene u intenzivnoj nezi kovid bolnice Batajnica. Preminulo je četiri pacijenta, satima smo ih reanimirali. Onako umorni i na izmaku snage, nastavili smo da pomažemo i drugim pacijentima koji očekuju našu pomoć, jer zbog toga smo i tu - napisala je jedna od medicinskih radnica iz batajničke kovid bolnice.

Lekari su tako tokom čitave smene prinuđeni da idu od pacijenta do pacijenta, slušajući zvuk aparata i obavljaju sve neophodne stvari.

- U gluvoj noći odjekuju zvuci monitora i blješte svetla koja alarmiraju na monitoru,a mi svi kao da govorimo nekim nemuštim jezikom prelazimo sa jednog pacijenta na drugog odradivši silne reintubacije, aspiracije bez broja,napunjene špriceve za pumpe, flaše infuzija i brdo terapija - dodaje se.

Ipak, i lekari su ljudi.

- A skafander guši... U neko doba noći traži ti se voda, osećaš kako ti telo slabi, znoji se, gubiš tečnost i silne elektrolite iz sebe. A to tvoje slabo telo treba da pomogne drugom čoveku, ženi, baki ili deki, da ih oporavi i pošalje kući porodici koja silno iščekuje dobre vesti - objašnjava se.

Zbog svega toga je, pored medicine, neophodna vera i molitva.

- I moliš se Bogu u sebi... Dok reanimiraš čoveka i koristiš sva moderna sredstva medicine, na usnama ti molitva: molim te Bože da sve ovo prestane. A zora sviće. Budi se novi dan, kao da se ništa desilo nije. Skidaš skafander, a ispod mokra uniforma kao da si ronio u moru - dodaje se.

I na kraju smene, iza ormara, plač uz veru da će se pobediti.

- I onda se isplačeš na kraju smene, sam da te niko ne vidi, jer ti si hrabri medicinar. Teško je, ali znam i verujem da će i ovo proći - i tako već devet meseci.