Kako se zbog Nove godine lažiraju korona brojke

Već sutradan je, kažu mediji, premijerka izjavila da je Srbija, uprkos aktuelnim brojkama i dalje u zelenoj zoni u Evropi, ali da je važno da se uvedu nove mere "kako bi se kriva zaravnila i nastavila tako“. Prećutala je da je samo u novembru do tada registrovano 3,3 puta više novozaraženi od ukupnog broja potvrđenih slučaja od 6. marta pa sve do početka juna. A tada je član kriznog štaba objavio da je epidemija završena, prećutavši da je broj novozaraženih lica već počeo ponovo da raste. Nije bilo podobno da se o tome priča kada je već ispanirano da se pripremaju izbori.

Kao što je poznato, krajem svake kalendarske godine počinje priprema (štimanje) završnih računa. Pa, valja se podsetiti šta je bilo.

Haos je počeo u Kini, kada se pripremala proslava Nove godine. Taj njihov praznik nema fiksan datum u gregorijanskom kalendaru. Počinje na mladi mesec, krajem januara ili početkom februara. Tada se milioni ljudi vraća kući da bi praznik proveli sa porodicama. Ova poslednja počela je 25. januara, ali im je presela.

Zvanično, prvi dokumentovani slučaj epidemije pojavio se još 1. decembra 2019. Kina je o tome 31. decembra obavestila Svetsku zdravstvenu organizaciju. Prvi karantin u Kini je uveden 23. januara, kada je ukupan broj zaraženih bio „samo“ 771. Taj broj se već do prvog februara povećao skoro 20 puta. A do tog trenutka 328 lica se oporavilo, ali je i 304 umrlo.

Ukratko, situacija se dalje odvijala ovako:

12. februara registrovan je najveći dnevni priraštaj broja zaraženih tokom ove epidemije u Kini (14.108),

17. februara bio je maksimum ukupnog broja aktivnih slučajeva (58.016),

21. februara, dnevni priraštaj broja zaraženih po prvi put je bio manji od jednog procenta ukupnog broja zaraženih lica registrovanih do tog dana.

17. aprila registrovano je da su ukupno umrla 4.632 lica. Taj pokazatelj se 26 aprila povećao na 4.633 i ostao nepromenjen sve do 17. maja, kada je dostigao vrednost 4.634, koju ima još uvek.

22. maj bio je prvi dan od početka epidemije bez novih slučajeva zaraze. Broj aktivnih slučajeva tog dana bio je 79 (manji od promila ukupnog registrovanog broja zaraženih do tog dana)

10. juna registrovano je ukupno 83.046 zaraženih, a samo 55 aktivnih slučajeva, što je (ako se izuzmu vrednosti na samom početku) minimalan broj u proteklih godinu dana.

Tokom novembra, dnevni priraštaj broja zaraženih je manji od jednog hiljaditog dela ukupne vrednosti broja zaraženih. Broj aktivnih slučajeva je manji od pola procenta. O tome mogu da sanjaju praktično sve zemlje sveta.

U Srbiji se ova epidemija, kao u antičkoj drami, odvija u tri čina. U prvom delu svakog čina dnevni priraštaj broja zaraženih raste do nekog maksimuma, a potom opada do nekog minumuma. I onda ispočetka.

Prvi čin trajao je 88 dana, do 1. juna, kada je, prema zvaničnim podacima, registrovano samo 18 novozaraženih. To je, ako se izuzme sam početak epidemije, najmanji broj zaraženih registrovanih u jednom danu tokom proteklih devet meseci.

Najveći dnevni priraštaj broja zaraženih tokom prvog čina bio je 16. aprila (445). Na osnovu zvaničnih podataka sledi da je najveći broj aktivnih slučajeva bio 4. maja. Naime, tog dana registrovani su ukupni brojevi: potvrđenih slučajeva (9.557), preminulih (197), i izlečenih građana (1.574). Na osnovu ovih podataka sledi da je broj aktivnih slučajeva tog dana bio 7.786. To je najveća vrednost broja bolesnih u prvom činu, tokom kojeg je zaraženo 11.430 osoba ukupno, a umrlo 244 (2,1 % od ukupnog broja zaraženih u tom trenutku). Podatak o broju aktivnih slučajeva (bolesnih lica) je najznačajniji pokazatelj intenziteta epidemije, ali više ne postoji u izveštajima ministarstva, kao ni podatak o broju izlečenih.

Drugi čin je trajao 105 dana, do 14. septembra kada je registrovan novi minimum dnevnog priraštaja broja zaraženih (29). Do tog dana je registrovano ukupno 32.437 slučajeva zaraze i 733 umrlih lica (što je 2,3 % zaraženih ukupno). Najveći dnevni priraštaj broja zaraženih bio je 26. jula (467). Tokom tog drugog čina bilo je 21.007 novih slučajeva (što čini povećanje za 84 % u odnosu na prvi čin), odnosno 489 novih smrtnih slučajeva (+100 %).

Treći čin traje već dva i po meseca, a još uvek se ne može sa sigurnošću reći da je završen njegov početni deo (kada dnevni priraštaj zaraženih raste). Situacija 29. novembra prevazilazi najcrnja predviđanja: ukupan broj potvrđenih slučajeva je 169.214, a ukupan broj umrlih lica 1.549, Najveći dnevni priraštaj broja zaraženih tokom epidemije do sada (7.780) bio je 27. novembra.

Od početka trećeg čina do 29. novembra registrovano je 136.777 novih slučajeva zaraze (povećanje za 551 % u odnosu na stanje na kraju dugog čina), i 801 novih smrtnih slučajeva. A ova dva broja tek treba da rastu.

Nakon proteklih skoro devet meseci, od kako je korona zakoračila u Srbiju, ne samo da se nije "kriva zaravnila i nastavila tako“, kao što premijerka priželjkuje, nego srlja iz sve snage u... nebo. A kočničara nema.

Ne bi me iznenadilo da neko javno izjavi da zemlja koju ON vodi ima, doduše, dva puta više zaraženih od korone nego zemlja njegovog brata, ali je procenat smrtnosti skoro šest puta manji. Ova prva činjenica prikazuje efikasnost odbrane od zaraze. Naravno, taj rezultat je nesumnjivo njegova zasluga (strogo posmatrano, valjalo bi porediti podatke iskazane brojem slučajeva u odnosu na milion stanovnika).

Poređenje smrtnosti u ovom trenutku je besmisleno. Sagledavanje tog podatka zahteva poznavanje procentnog računa (koliko se sećam, to se učilo u osnovnoj školi) i razumevanje dinamike procesa kao što je epidemija (to već spada u više obrazovanje). Ukratko, on ima pravu vrednost tek kada epidemija prođe. Može se smatrati da je to ispunjeno za Kinu, iako ona još uvek nije proglasila kraj (kao što to često čine ili prognoziraju ovdašnji „stručnjaci“), ali u ovom trenutku za Srbiju nikako.

Na osnovu zvaničnih podataka, za poslednjih 14 dana broj zaraženih u Srbiji se udvostručio. Kažu da je u ovom trenutku to svetski rekord.

Petar Bošnjaković, doktor tehničkih nauka, profesor u penziji.