REČ PROFESORA Ko ima koristi od lažnih brojki?

Narodna Republika Kina je praktično pokazala da je širenje ovog virusa prirodni fenomen fizičke prirode, preciznije biohemijske, i da se njegov tok može predstaviti krivom koja podseća na krivu koju je nemački matematičar Gaus otkrio još pre dva veka, analizirajući astronomske podatke. Naravno, proces širenja zaraze zavisi i od drugih uticajnih veličina kao što su klima, genetika, mentalitet, istorija, društveno uređenje, socijalna struktura... Ipak, izgleda da su dva najuticajnija faktora: politika i biznis.

Postalo je uobičajeno, naročito među političarima, novinarima, takozvanim i samozvanim stručnjacima, da se značajno povećanje broja zaraženih nakon što i više dana trajanja epidemije naziva "drugi talas" (za kojim može da sledi treći, i tako dalje). Pritom, ovo talasanje je najvećim delom posledica primenjene strategije borbe sa epidemijom, a to nas, kao u igri "čoveče, ne ljuti se", vraća na prethodni pasus.

Zvanični izveštaji Ministarstva zdravlja Republike Srbije, koji mogu da se vide na sajtu https://covid19.rs/, ako se pozove odeljak "Izveštaj zavoda za javno zdravlje" i odabere poslednji postojeći izveštaj (Informacija o korona virusu COVID-19, 04.05.2020 u 15 časova!), on izgleda ovako:

- U Republici Srbiji je do 15 časova 4.maja 2020. godine registrovano ukupno 9.557 potvrđenih slučajeva COVID 19.
- Od poslednjeg izveštaja testirani su uzorci 4.550 osoba od kojih je 93 pozitivno.
- Hospitalizovano je 2.023 pacijenata.
- Na respiratorima je ukupno 53 pacijenata.
- U Republici Srbiji testirano je ukupno 106.461 osoba.
- U poslednja 24 časa preminule su 4 osobe.
- Ukupan broj preminulih od početka epidemije je 197.
- Ukupan broj izlečenih građana je 1.574

Prema podacima Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu, uzetim sa sajta https://covid19.data.gov.rs/, tog dana je bilo 8.951 osoba u samoizolaciji (izvor MUP).

Broj bolesnih posmatranog dana nije prikazan u navedenom izveštaju, ali može lako da se izračuna, jer je, po prirodi stvari, jednak razlici ukupnog broja potvrđenih slučajeva i zbira brojeva ukupno izlečenih i ukupno preminulih od početka epidemije: 9.557 – (1.574 + 197) = 7.786.

Taj podatak nije dat u ovoj informaciji, ali postoji na portalu Wikipedia posvećenom pandemiji, na stranici https://en.wikipedia.org/wiki/COVID-19_pandemic_in_Serbia. Dat je grafički prikaz toka epidemije u Srbiji, na kojem su tri osnovne veličine koje je opisuju: ukupan broj umrlih (Deaths), broj izlečenih (Recoveries) i broj bolesnih (Active casess). Ukupan broj zaraženih (# of cases) dat je tabelarno. Kao izvori se navode pomenuti srpski sajtovi.

Ne ulazeći ovde u razmatranje da li podatak o broju hospitalizovanih u izveštaju Ministarstva treba da obuhvata i bolesnike na respiratorima ili ne, postavlja se pitanje šta je sa preostalih 5.763 bolesnika (broj aktivnih - broj hospitalizovanih)?

Ne postoji ni informacija za koliko je osoba u samoizolaciji potvrđeno da je bolesno i svrstano u kategoriju "kućna izolacija pacijenata sa lakšom kliničkom slikom! (koja je inače tokom prvog čina postojala kao stavka u zvaničnim izveštajima srpskog Ministarstva). Kako i gde su nestali nije poznato. Zameo ih vetar?.

Podaci koji se odnose na epidemiju korone u Srbiji postoje i na portalu https://www.worldometers.info/coronavirus/ na kojem se promptno inoviraju. Na posebnoj stranici date su definicije. Pod pojmom Active casess podrazumeva se trenutni broj otkrivenih osoba za koje je potvrđeno da su zaražene virusom. Za razliku od ukupnog broja zaraženih (Total Cases) koji predstavlja neopadajuću pozitivnu veličinu (to nikako da shvate ovi iz štaba), broj aktivnih slučajeva (bolesnih lica) je nenegativna veličina koja se povećava i smanjuje. To je osnovni pokazatelj za sagledavanje efekata primenjene strategije borbe sa zarazom, a posebno je važan za službu zdravstvene pomoći kada se procenjuje odnos potrebe za hospitalizacijom i raspoloživost kapaceteta.

Na internet-stranici portala worldometers, na kojoj su dati podaci koji se odnose na Srbiju, nalazi se prikaz broja bolesnih, dat u obliku dijagrama na kojem je moguće očitati svaku pojedinačnu vrednost. Kao izvor podataka naveden je https://covid19.rs/homepage-english/, srpski sajt na engleskom jeziku. Iako se na ovom srpskom sajtu daju samo podaci za tekući dan, oni su na ovom portalu registrovani i prikazani grafički.

Ovaj dijagram je nemi svedok čuda neviđenog na ovim prostorima (a i šire) kada je u jednom danu isceljeno 4.052 bolesnika od korone. Da se to desilo registrovao je i portal Vikipedija. Kao i da je prvi slučaj zaraze otkriven nedelju dana pre zvanično prijavljenog. Kao i tvrdnje da su podaci o broju umrlih frizirani. Ali, ko haje za internet? Važno je šta se servira na lokalnim medijima.

Informacije Ministarstva zdravlja Republike Srbije koje se odnose na epidemiju dostupne su preko sajta https://www.zdravlje.gov.rs/sekcija/345852/covid-19.php. U poslednje vreme u izveštajima se prikazuje (samo) osam podataka; ukupan broj registrovanih potvrđenih slučaja, broj testiranih uzoraka od poslednjeg izveštaja, broj pozitivnih nalaza, broj pacijenata na respiratorima, ukupan broj testiranih osoba, broj preminulih u poslednja 24 časa, ukupan broj preminulih i broj trenutno hospitalizovanih pacijenata.

Na sajtu https://covid19.rs/ dodat je i podatak o procentu smrtnosti, koji se izračunava tako da brojka bude što je moguće manja. Tako se radi samo u Srbiji. U svetu se relativni pokazatelji iskazuju u odnosu na broj stanovnika (izražen u milionima ili stotinama hiljada). U informacijama za javnost nema više podataka o dva najvažnija parametra intenziteta epidemije u nekom trenutku: ukupan broj izlečenih i ukupan broj bolesnih građana.

Građani u samoizolaciji se na ovom sajtu više nigde ne pominju. Nije poznato kako je u drugim zemljama, ali u Srbiji, na osnovu priče štabovaca sledi da u (prinudno) samoizolovane osobe spadaju lica koja su ušla u zemlju i treba da u kući "odsluže" inkubacioni period, zatim lica koja su registrovana kao zaražena, ali bez drugih simptoma bolesti, kao i lica koja su bolesna, ali predstavljaju lakše slučajeve na kućnoj nezi. O prvoj kategoriji vodi računa MUP, a izveštava Kancelarija za IT i EU.

Osmog oktobra bilo ih je 764. Po prirodi stvari, o drugoj i trećoj kategoriji trebalo bi da vodi računa Ministarstvo zdravlja, ali se odgovarajući podaci ne pominju u izveštajima.

Na sajtu https://covid19.data.gov.rs/ u odeljku „Zvanični podaci“ mogu da se vide različiti dijagrami, ali su dva najinteresantnija. Prvi se zove „Broj aktivnih slučajeva za dati datum“, ali se prikazuje broj hospitalizovanih (što uostalom i piše, ali se to vidi tek kada se naznači izabrana tačka). Naravno, taj se dijagram suštinski razlikuje od dijagrama broja bolesnih po danima na sajtu worldometers.

Prema ovom dijagramu, maksimalan broj hospitalizovanih tokom prvog čina (3.900) registrovan je 19. aprila. (https://www.zdravlje.gov.rs/vest/347091/informacija-o-novom-korona-virusu-na-dan-19042020-godine-u-15-casova-.php). Tog dana, zvanično, je u Srbiji bilo ukupno 6.318 zaraženih, 122 umrlih i 753 izlečenih, a 21.208 samoizolovanih.

Kako je 6.318 – 122 – 3.900 > 753, nameće se pitanje: šta se zbilo sa 2.296 zaraženih koji nisu izlečeni, a nisu ni hospitalizovani? Na stranicama portala Wikipedia i worldometer, registrovano je da je broj aktivnih slučajeva tog dana bio 5.443. Tako se dolazi do broja izlečenih sretnika: 753 = 6.318 – 122 – 5.443.

Inače, predhodnog dana (18. aprila) bilo je 5994 zaraženih, 117 umrlih i 637 izlečenih. Drugim rečima, 19. aprila bilo je skoro tri puta više novozaraženih (dnevni priraštaj broja zarašenih) nego novozaključenih slučajeva (zbira priraštaja izlečenih i umrlih lica). A dokle god je ovaj odnos veći od jedinice, zaraza se širi.

Drugi dijagram je „Ukupan broj izlečenih lica od početka pandemije“. Na njemu se vidi „čudesni skok“ broja izlečenih, ali, nakon sedmog juna, kada je dostignut broj 11.348 izlečenih, nema novih podataka. Oduvala ih košava?

Nekonzistentnost podataka koji se serviraju javnosti konačno je nešto pokrenula. Ali, prvo što je izjavio „chief epidemiologist“ je bilo: „zakazao kompjuter“. Neki nikako da shvate da je taj takozvani „elektronski mozak“ samo mašina „na struju“ koja, uprkos naučnofantastičnim bajkama, ne misli, nego samo izvršava jednostavne logičke operacije po redosledu koji je odredio čovek – kreator programa. I to radi, za laike nepojmljivom brzinom. I onda kada čovek nije prisutan, da ga nadzire. I radi samo ono što mu je „rečeno“, i ništa osim toga. A još u prošlom milenijumu izrađivani su računari sposobni da svaku izmenu svog programa registruju. Šta je izmenjeno i po čijem nalogu. Ko je i kada uneo podatke. A mogu da rade i kada nestane struje, a da ne izgube podatke. Ni tada, a ni kada neki njegov deo otkaže. Ozbiljni računarski sistemi ne mogu da „zakažu“ (osim ako bomba padne na njih), ali čovek može.

A što se srpskih informatičara tiče, ima ih poprilično koji rade po celom svetu. A neki i odavde, od kuće. Oni pravi mogu, zahvaljujući savremenoj računarskoj tehnologiji, da naprave sistem za obradu podataka bukvalno kakav god "neko" želi.

Ipak, projektovanje informacionog sistema za njih predstavlja hod po mukama, jer taj „neko“ ne zna da definiše šta hoće. A možda se samo pravi da ne zna? Jer „ne pada sneg da pokrije breg“...

Ministarstvo zdravlja, Institut za javno zdravlje i Krizni štab, kreirali su dezinformacioni sistem u kojem važi „može da bidne, ali ne mora da znači“. Sada se postavlja pitanje „Ko je menjao podatke?“. Pogrešan pristup! Pravo pitanje, na koje se traži odgovor, glasi: Ko ima korist od toga?

Petar Bošnjaković, doktor tehničkih nauka, profesor u penziji.