"Korona histerija je prevara! Da li se lažiraju brojke?" | Korona | Direktno

Web portal Direktno.rs koristi kolačiće i Google analitiku u svrhu merenja i prikazivanja oglasa koji su prilagođeni vama. Kliknite na dugme Prihvatam kako biste pristali na ove postupke i zadržali korisničko iskustvo koje je prilagođeno vama. Saznaj više

Korona

[ Izvor: Logično.hr ]

31. 03. 2020. 17:38 13

"Korona histerija je prevara! Da li se lažiraju brojke?"

Doktorka Lidija Gajski napravila je veliku analizu epidemije koronavirusa, koja je zahvatila region, ali i čitavu planetu. Hrvatska lekarka smatra da koronavirus nije tako opasan kakvim ga predstavljaju udružene snage medija, vlade i farmaceutske industrije, te od predsednika Hrvatske, ministra zdravlja i stručnjaka traži odgovore na tri bitna pitanja.

- Građani Hrvatske su svedoci uvođenja dosad neviđenih restriktivnih i represivnih mera u vezi sa koronavirusom. Reč je o merama koje suspenduju ljudska prava i slobode i imaće velike i nesagledive posledice na telesno i psihičko zdravlje, obrazovanje, međuljudske odnose - navela je doktorka Gajski za portal "Logično", te je nastavila:

- Donosioci ovih odluka ili su medicinski stručnjaci ili se na njih pozivaju. Uvedene mere, dakle, temelje se na stavovima struke, tačnije epidemiologa i infektologa. Nakon početnog šoka od spoznaje da smo se preko noći našli u totalitarnoj diktaturi, počinju da se pojavljuju neslaganja i kritike, koje će, nadam se, biti uvod u javnu raspravu o aktuelnim događajima. Ovde se radi o složenom problemu, no pre rasprave jasno je da mora da bude rasvetljen njen glavni predmet, a to je sama epidemija zbog koje su i mere donete.

Doktorka Lidija Gajski je zato državi, ali i struci postavila tri ključna pitanja:

1. O kakvoj se bolesti radi?

- Koja su obeležja bolesti uzrokovane COVID-om 19? Koliko je ona opasna s obzirom na kliničku sliku, komplikacije i smrtnost? Kojom brzinom se širi i koliki deo populacije joj je podložan? Kratko rečeno, koliko je relevantna za javno zdravlje? Svake sezone niz virusa dovodi do prehlada ili bolesti slične gripu. Znatan deo tih bolesti nije identifikovan, a za koronavirus se zna da uzrokuju prosečno oko 10 odsto od svih prehlada. Kao i drugi slični virusi, stalno mutiraju i pojavljuju se novi tipovi. Dva takva bili su prilično opasni SARS i MERS.

Dosadašnja saznanja o novom virusu COVID-19 pokazuju da je reč o bolesti koja nije preterano zarazna i većinom je blaga, jer je više od 80 odsto preboli kao prehladu. Komplikacije, najčešće plućne, javljaju se gotovo isključivo kod starijih i težih hroničnih bolesnika, a umre 1,4 odsto onih koji su razvili simptome. Podaci iz provincije Hubej koja je bila pogođena zarazom pokazuju da je verovatnost smrti u populaciji prilićno niska – 0,000054 odsto ili 5-6 ljudi na 100.000 stanovnika. Reč je o smrtnosti koja je mala i među starijima i bolesnima, dok je kod mlađe i srednje starosne populacije zanemarljiva. 

Italija, tačnije njena pokrajina Lombardija, ima veći broj obolelih i umrlih od ostalih zemalja. Spominju se stope smrtnosti i preko sedam odsto, no one su nerealne jer su testirani većinom teži bolesnici, ali se u taj broj uključuju svi umrli kod kojih je dokazan COVID-19, što ne znači da su svi od njega i umrli. Naime, većina njih nije umrla od virusa, nego s njim.

Dakle, slika stvorena o bolesti u Italiji je preuveličana, što ne znači da ona u ovoj zemlji nije opasnija nego u drugim zemljama. I to verovatno zbog lokalnih specifičnosti. Italija godinama ima veću stopu smrtnosti od gripa u odnosu na ostale zemlje. Nude se sledeća objašnjenja - starost stanovništva, veći broj pušača, najveća otpornost na antibiotike u Evropi... U Španiji bi jedan od razloga povećane smrtnosti mogao da bude nedostatak nege u domovima za starije.

U ostatku sveta smrtnost od koronavirusa je, barem zasad, niska. Svuda je bitno manja od običnog gripa, da ne govorimo o drugim zaraznim (npr. tuberkuloza) i nezaraznim bolestima (srčanim problemima ili kanceru). Stoga se s pravom postavlja pitanje šta je u ovoj prehladi tako posebno da je navelo nadležne na uzbunjivanje i rigorozno postupanje, toliko drugačije i potpuno suprotno uobičajenoj ravnodušnosti vezanoj uz prehlade? - pita se hrvatska doktorka.

2. Koji su tačni podaci o broju zaraženih, obolelih i umrlih?

- Podaci o zaraženima i umrlima od koronavirusa koji nam se predstavljaju nisu pouzdani. Broj zaraženih veći je od onog koji nam se prikazuje, jer zaraza često ne stvara nikakve tegobe, pa se ne testiraju svi. Ne testiraju se ni mnogi ljudi sa simptomima, od kojih deo sasvim sigurno otpada na koronu. Doktor Marti Makari, sa američkog instituta Džons Hopkins tvrdi da na svakog testiranog pozitivnog, još verovatno njih 25-30 ima virus.

Za procenu značaja bolesti, više od broja zaraženih govorio bi broj obolelih (jer nisu svi zaraženi bolesni). Taj podatak nam se ne predstavlja. Ali, i da je i dostupan, i on bi bio neprecizan. Bolest nema specifičnih simptoma po kojima bi mogla da se prepozna i odvoji od drugih respiratornih bolesti. Postoje sumnje da se ponegde samo na temelju kliničke slike slučajevi uvode u statistiku zaraženih. Međutim, dokaz koronavirusa ne znači da je taj virus i uzrokovao bolest, jer COVID može biti samo popratna pojava, a bolest može da bude izazvana drugim virusom ili bakterijom. Moguće je, smatra makedonski infektolog Velo Markovski, da ljudski organizam uopšte ne reaguje na ovaj virus.

Nadalje, test (PCR) koji se koristi za dokazivanje COVID-a 19 nov je i nije primereno razvijen. Ne zna se kolika mu je osetljivost i specifičnost, što znači da nije pouzdan. Kineski stručnjaci su naveli da je kod gotovo polovine testiranih davao lažno pozitivne rezultate. Postavlja se pitanje čemu uopšte služi takvo testiranje, odnosno koliko ono ima smisla.

3. Gde su dokazi o efikasnosti uvedenih mera?

- Kad se donose mere sa velikim uticajem na život ljudi, one moraju imati čvrsta i jasna uporišta. Nadležni su bili dužni da predoče dokaze o njihovom delovanju na suzbijanje epidemije.

U obraćanju javnosti pozvali su se na preporuke Svetske zdravstvene organizacije. U dokumentu pod nazivom "Strateški plan za spremnost i odgovor" donetom ove godine s ciljem zaustavljanja epidemije, SZO je procenio da se radi o "visokom riziku" za Kinu i "visokom riziku" za ostatak sveta. U vezi s mjerama koje preporučuje poziva se na kinesko iskustvo uvođenja strogih mera, no u vreme objavljivanja dokumenta njihovi efekti još nisu bili poznati. U delu vezanom za promet, navodi se da ograničavanje kretanja može biti delotvorno, pa i štetno. Molim nadležne da predoče ove analize jer ćemo u protivnom uvođenje ograničenja kretanja smatrati masovnim socijalnim eksperimentom.

Dakle, umesto da u okolnostima mnogih nejasnoća preporuče blaže mere ili zaštitu, blaže mere ili zaštitu i izolaciju ranjivih skupina, autori ovog rada predlažu agresivne i neselektivne postupke. I to na bazi nepouzdanog, teorijskog matematičkog modela. U čijem su izveštaju reči "pretpostavka/predviđanje", odnosno njihove izvedenice, spomenute ni manje ni više nego 67 puta. 

U zaključku, treba naglasiti da u ovoj ozbiljnoj situaciji moramo da insistiramo na odgovorima na pomenuta pitanja. Tek tada možemo da počnemo da raspravljamo o ostalom. Kako nam se ne bi dogodilo da se represija nastavi unedogled, ili da popuste da bi se ponovo pojavile s novim, još "ubojitijim" virusom i novim, još oštrijim merama, obaveznim vakcinisanjem, na primer - istakla je doktorka Lidija Gajski.

Dragi čitaoci, da biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.

Komentari 13

ostavi komentar

Ostavi komentar

Da biste komentarisali vesti pod Vašim imenom

Ulogujte se

Pre i posle 21. juna

Zoran Živković [01.07.2020.]


Video dana

Let katapultom

Anketa

Krije li država broj obolelih i preminulih od koronavirusa?

Rezultati