Koliko bankarski sektor "šiša" građane i privredu? Banke u Srbiji duplo brže zgrću pare nego u EU

Povraćaj na kapital (ROE) je neto prihod podeljen sa kapitalom akcionara. ROE meri profitabilnost povezujući koliko dobro kompanija generiše profit od novca koji su uložili akcionari. Povraćaj na imovinu (ROA) je neto prihod podeljen sa ukupnom imovinom. To je mera efikasnosti koliko dobro kompanija koristi svoju imovinu, piše Nova ekonomija.

Jednostavnije rečeno, kako objašnjava Vladimir Vasić, ekonomski konsultant, ROE nam govori koliko vlasnici firme zarađuju na novac koji su sami uložili. ROA kaže nam koliko firma zarađuje na svu svoju imovinu (zgrade, mašine, vozila, novac). Razlika između ova dva parametra je što ROE pokazuje koliko se isplati vlasnicima, a ROA koliko dobro firma koristi sve što ima.

Pa da vidimo koliko nas to tačno banke „šišaju“ kada su u pitanju njihove usluge u Srbiji i zemljama regiona.

Srbija je na prvoj poziciji po oba parametra, i po povraćaju na kapital i na imovinu, sa 20,3 odsto i 2,8 odsto prema podacima Nardone banke Srbije (NBS). Sledi Rumunija sa 18,44 odsto ROE i 1,68 odsto ROA na kraju prošle godine prema podacima centralne banke u Bukureštu. U Bosni i Hercegovini su ovi procenti na 16 odsto i 2,3 odsto, a u Hrvatskoj ROE je 16,4 odsto, a ROA na 1,9 odsto.

Radi poređenja u Evrozoni je procenat za ROE na nešto manje od 10 odsto, a za ROA na 0,73 odsto.

Ovi pokazatelji nam govore ono što smo već i znali, da nam je bankarski sektor izuzetno profitabilan, i to značajno bolji od onoga u Evrozoni. I ne samo od razvijenih zemalja od Srbije, bolji smo i od mnogih regionalnih sličnih ekonomija po ovim pokazateljima. Odsustvo alternative za ulaganja na nekim drugim tržištima, plaćamo visokom cenom zaduživanja.

Kako je najavljeno iz Narodne banke, uskoro će biti i izmena u vezi marži na kredite, i „omogućavanja povoljnijih uslova zaduživanja naročito građana sa nižim primanjima“. Kada se pogledaju ROA i ROE, jasno je zašto se iz centralne banke najavljuju niže marže na bankarske pozajmice. Ali je jasno i da će banke uvećati druge naknade i time postići sličan rezultat, pa je jasno da nikakva regulativa ove vrste neće dovesti do cilja – dugoročno povoljnijeg zaduživanja.

Zbog rasta kamata prošle godine banke su ostvarile rekordne profite. Konkretno, banke su u 2024. godine od svojih klijenata naplatile ukupno 361,99 milijardi dinara na ime kamata, što je 15,7 odsto više nego u prethodnoj godini, prema podacima Agencije za privredne registre. Kada su naknade i provizije u pitanju, prihodovale su ukupno 137,6 milijardi dinara, što je 17 odsto više nego u 2023.

Guvernerka Jorgovanka Tabaković izjavila je da NBS sprovodi dodatne analize koje za rezultat treba da imaju predlaganje konkretnih rešenja u cilju smanjenja marži banaka. Ona je objasnila da „kada se uporede uslovi zaduživanja klijenata kod banaka članica iste bankarske grupe koje posluju u Srbiji i banaka koje posluju u državama u okruženju, nije redak slučaj da te banke klijentima nude povoljnije kredite u pogledu visine kamatnih stopa za istu vrstu kreditnog proizvoda“. Sa svoje strane pokazatelji profitabilnosti to i potvrđuju. Problem i jeste to što je bankarski sektor u prošlosti, kada bi NBS i nametnula neka ograničenja, kao ona na stambene kredite, podigao druge naknade koje naplaćuje.

- Kada su visoke kamate, banke to odmah naplaćuju, a kada se spuste kamate onde uvećaju naknade i provizije. Video sam tarifnike banaka u kojima se naplaćuje svašta, a i gledamo kako rastu prihodi od naknada i provizija. Tu zaista ima mesta za promene. Mi smo propustili da recimo da pospešimo tržište obveznica, da emitujemo narodne obveznice, a mnoge zemlje u okruženju su to uradile. Ne kažem da bi to nešto promenilo, ali bi dalo do znanja da postoji neka alternativa. Ali se onda vraćamo na to da su banke dominantne, da su top poverioci države, a to nisu samo hartije od vrednosti, imamo sad i direktne kredite ka državi. Sve se vrti oko toga da su banke toliko jake da ćute i ubiru profit - kaže Nenad Gujaničić, glavni broker iz Momentum Securities.

Između ostalog, bankarski sektor u Srbiji je jak jer ne postoje alternative na tržištu gde bi građani mogli da investiraju ili se zadužuju. Zbog toga Gujaničić i kaže da je „ovo bankocentrično tržište gde su ljudi osuđeni na to da banka može da radi šta hoće, a poslednjih godina banke imaju monetarne uslove koje im idu u prilog“. Ova kombinacija je i omogućila rekordne profite banaka u Srbiji, prema njegovom mišljenju.

Vasić, ekonomski konsultant, kaže da za banke nema rizika ovde jer mi novac, odnosno kredite, baš volimo.

- Pokazatelj povratak na uloženi kapital (ROE) kod nas je oko 20 odsto i malo jače od toga, to znači da banke povrate uloženo kroz 5 godina uz ovu stopu. U Hrvatskoj je to nešto više od 16 odsto, u Bosni oko 16 odsto. Reklo bi se da ove naše banke ovde dva puta brže povrate uloženo na kapital nego u drugim zemljama„ - objašnjava Vasić koji ističe i da svi u regionu beleže solidne ili visoke ROE pokazatelje – mnogo iznad evropskog proseka koji je na 10 odsto. Prema podacima NBS ukupni kapital banaka iznosi 7,5 milijardi evra.

- Srbija, Rumunija i Crna Gora predvode po profitabilnosti, dok su ostali regioni u rasponu od 16–18 odsto ROE. Ovo ukazuje na relativno efikasan i profitabilan bankarski sektor u većini pomenutih zemalja - kaže Vasić.

Nikola Avramović, viši direktor za finansijski konsalting u kompaniji Alvarez&Marsal, koja posluje u oblasti finansijskog konsaltinga, objašnjava da iako su neka ograničenja i ranije stupila na snagu da bi se zaštitili klijenti, kao što su bila ona za korisnike stambenih kredita to nije mnogo promenilo stvari jer su banke uspele da to nadoknade kroz druge namete. On je stava da ni nova ograničenja neće delovati u smeru zaštite potrošača, već nudi neka druga rešenja.

- Ovo bi moglo ugroziti transparentnost i povećati ukupne troškove za klijente, negirajući deo ušteda od nižih kamata. Liderstvo po ROA/ROE nije nešto na šta treba da gledamo sa oduševljenjem, jer oslanjanje na visoke marže ukazuje na nedostatak konkurencije – možda bi NBS trebalo podstaći ulazak novih banaka umesto ograničenja, kako bi se postigla organska redukcija stopa. Bez toga, banke će verovatno optimizovati operacije, ali rizik od skrivenih naknada ostaje visok - objašnjava direktor iz Alvarez&Marsal.

Zanimljiv je podatak i koji Vasić ističe da je situacija vrlo slična i u maloprodaji kod nas, kao i u bankarskom sektoru. Odsustvo prave konkurencije ili alternative, ali i jačih institucija koje bi vršile kontrolu u ovim sektorima omogućava velike profite kompanijama koje posluju u ovim segmentima. Za bankarski sektor pravi presek stanja i poslovanja nismo nikada dobili, o čemu je Nova ekonomija i pisala. Na pitanje instituciji nadležnoj za stanje u ovom sektoru, Agenciji za zaštitu konkurencije, dobili smo odgovor da presek u ovoj industriji nije nikada urađen.

Za sektor maloprodaje je NBS prošle godine sugerisala ovom telu da uradi presek stanja u trgovinskim lancima. Od prošle godine se čeka odluka Komisije vezana za sumnje da su četiri najveća trgovinska lanca dogovarala cene i dizala ih više nego što je inflacija zahtevala.

Analitičari bankarskog sektora takođe upozoravaju da iako su profiti banaka visoki poslednjih godina u Srbiji, tačnije od 2022. godine se beleže rekordi, očekuje se i porast problematičnih kredita, odnosno NPL-ova u narednom periodu.