Reči starleta i pevačica u javnom diskursu

Evo, samo nekoliko primera.

TAKO DA, OVAJ...

Svojevremeno je pok. Dragan Babić ugledni srpski i jugoslovenski novinar, autor i voditelj popularnog TV-serijala "To sam ja", javno zamerao Zoranu Đinđiću koji je znao da, često, posle nekoliko izgovorenih rečenica, kaže: "Tako da..."

"Kako može da se donese neki zaključak nakon samo par izgovorenih rečenica", bila je Babićeva primedba na Đinđićeva javna obraćanja.

Danas, ta floskula je "uznapredovala" "unapređena" je sa "Ovaj". Dakle: "Tako da, ovaj...".

Nema dana kada nećemo čuti na nekoj od televizija bilo estradnih "umetnika-ca&", starleta, bilo od uglednih ili manje uglednih javnih ličnosti, a da ne upotrebe "Tako da, ovaj...".

I to ne bi bio problem kada bi sledeća izgovorena rečenica bila logičan nastavak "Tako da, ovaj". Ne! "Tako da, ovaj..." je postalo samo sebi svrha koja, najčešće, nema nikakve veze sa daljom pričom.

MORAM DA PRIZNAM

Prvi intelektualac koji je sarkastično reagovao na "Moram da priznam..." bio je naš istaknuti sociolog i javni radnik pok. Nebojša Popov. U nekoj TV emisiji na, tada slobodnom, Studiju B, gospodin Popov je bio u studiju kao sagovornik sa nekim istaknutim kadrom vladajućeg SPS-a. Taj aparatčik je, u toku emisije, upotrebio poštapalicu "Moram da priznam...". Popov mu je, u svom izlaganju, rekao kako on nema šta da prizna za razliku od njegovog sagovornika koji "mora da prizna" kao partijski poslušnik.

Danas, "Moram da priznam..." je naša svakodnevica u intervjuima starleta, pevačica-pevača, pojedinih sportista...

Ta besmisao je postala sastavni deo njihovih, nazovi, "značajnih" izjava. "Moram da priznam da više volim more nego planinu..." Ona ili on su nam priznali(?!) šta više vole. I to, bez prisile! Čestiti neki ljudi.

OSOBA

Jedna od naših najuglednijih intelektualki bila je pok. prof. dr Zagorka Pešić Golubović. Socijalna antropologija je bila njena velika ljubav. Predavala ju je na Filozofskom fakultetu.

Jedan od mnogih pojmova i tema kojima se bavila bio je i termin - osoba.

Osoba je neko ko vam se, recimo, noću šunja okolo kuće, a vi ne znate ko je, šta traži i radi tu. Ta pojava se, dakle, zove - osoba. Kada i ako joj se otkrije identitet, tada, to više nije osoba, već neko sa imenom, prezimenom, neki muškarac ili žena. Neko sa identitetom.

Najviši stepen nečijeg identiteta, zove se - ličnost.

Naše rijaliti "Elite", pevačice, starlete redovno kažu: "Ja sam osoba koja...". Njima termin "osoba" zvuči intelektualno, a da ne znaju da su na taj način samo potvrdile svoju beznačajnost i bezličnost. Ili, "Tražim osobu koja će umeti(??) da voli".

Jedan sportski novinar, tada, na TV Studio B, uobičajavao je da za nekog atletičara u kadru kaže: "Ova osoba, koju vidite, je svetski šampion u...". Svetski šampion nikada više neće i ne može biti - osoba. Za razliku od tog novinara koji se, tako, predstavio, baš, kao - osoba.

Ima još dosta reči koje smo "naučili&" od naših "elitnih" estradnih "umetnica-ka", rijaliti elita, starleta, projektovanih dvorskih luda u obliku TV voditeljki. Recimo, "zaista", "da kazem"..

Ali, za sada toliko.

Živan Haravan