Stari moj

Da te sačuvam.

I da u kovertu ubacim parče hartije, na kojem stoji izlizana floskula - Dobro smo, ne brini, bolje nam je nego ikada...

A onda pomislih, šta ako Bog odustane i konačno ti preda žezlo čudesno, pa vidiš da sam te lagao...

Pa vidiš, da vrata na ludnici i ne zaključavamo...

Da su bagremovi polomljeni, lipa posečena i da “Dositejovom” više niko ne prolazi.

Da su čini iz “Čivutskog vrta” na sedmo koleno pale.
Jedino “Farmu” ne snimamo.

Štedimo, takva su vremena, pa smo je preselili u parlament.

A ti, kako si?

Srećeš li Gedu?

Oh, zaboravih da niste na istom mestu.

Znam, znam.

Namerno odlažem ono što te najviše zanima.

Da, video sam je.

Nedavno, u Novom Sadu.

Ostarila je, niko je ne gleda i...

Smeješ se?

Opet nevešto lažem.

Nije.

I dalje je lepa.

Ne da se veštica.

Heh, sad mogu da te zamislim, kako krajičkom oka pratiš je li zadremao, pa da zgrabiš to žezlo i pogledaš joj obraze, kad ih već ne možeš ljubiti...

Davor Cicović