Zaustavite se, Marinika

Nažalost, u ovoj zemlji gde ništa nije sveto i gde se i ono najblistavije ukalja, i ovaj najuzvišeniji čin lične žrtve je odavno obesmišljen i izvrgnut ruglu. Kada već nisam mogla da Vas odgovorim od stupanja u štrajk glađu, počela sam da Vas podržavam iz sve snage. Branila sam Vas od napada i uvreda prostaka i zlobnika više nego što bih sebe branila.

Međutim, posle deset dana gladovanja i mučenja u neuslovnom prostoru, posle vreće za spavanje, a onda nekog dušeka, posle polusatnog čekanja da Vam policajac otvori vrata da uđete i dobijete lek, uz infuzije dva puta dnevno i vene koje kolabiraju i pucaju, uz savete lekara da prekinete štrajk glađu, Vaša žrtva gubi svaki smisao i postaje bezumni čin samouništenja.

Sada se osećam kao da vidim čoveka koji je krenuo da skoči sa Brankovog mosta, a ja ne činim ništa da ga zaustavim. Pokušavam, ali ne mogu da doprem do Vas. Pokušavam preko onih koji su Vam bliski... i dalje ništa. Zato sada pokušavam i ovako. Otvorenim pismom uz rizik da budete ljuti na mene. U redu je, prihvatam, jer sam prijatelj i lekar i ne mogu da Vas mirno gledam tako bledu, ispijenu na samoj ogradi "Brankovog mosta". Verujte, oni do kojih želite da dopre Vaša poruka, uživaju u praznicima koji su njima svetinja. Teško da bi čuli i reagovali na Vaše poruke i žrtve i u redovnim okolnostima. U prazničnim neće sigurno.

Molim Vas, pokušajte da shvatite da ste sada, u ovom periodu svoga života, pre svega majka maloletne devojčice, pa svoja, pa sve ostalo. Odakle Vam pravo da svesno oduzimate detetu majku? I sinu naravno. Ali, on je makar punoletan. Rekli ste da Vam najviše nedostaju Vaša deca i da se nadate da će jednog dana biti ponosna na Vas. Oni to već jesu, jer sve što ste do sada uradili je veliko i čisto. Vaša borbenost, hrabrost, smirenost i u najneprijatnijim situacijama je zadivljujuća. Svakako će biti ponosni na Vas. Ali im to neće biti osnovna emocija.

Najstrašnije bi bilo užasno nedostajanje, Vaša nežnost, pažnja saveti, ljubav i podrška... za sve u životu. I dok su mali, i kasnije kad porastu. U celom životu koji je tek pred njima. Sada od Vašeg čina žrtve koja je najveća, definitivno niko nema nikakve koristi. A šteta je ogromna, pre svega za Vas i Vašu porodicu. Vi ste pokretač, inicijator, operativac... "pčela radilica". Vi ste rođeni da povedete kada je potrebno, da smirite kad počne da ključa i vri. Tako iznemogli i slabi, čemu služite?

Mi koji Vas volimo i poštujemo gledamo u Vas sa teškom tugom i žaljenjem i preklinjemo Vas da prekinete da se uništavate. Oni protiv kojih se borite, likuju i podržavaju Vas u ideji da ne odustanete, da idete do kraja. Oni koji su zlobni Vam zameraju što primate infuziju jer je, zaboga i to hrana. Sada sam već ogorčena zbog svega. Zbog Vas jer slušate samo svoju ideju. Ogorčena sam na lekare koji ne pokazuju odlučnost i hrabrost da potpišu izveštaj i zahtev za momentalni prekid štrajka glađu jer Vam je zdravlje ozbiljno ugroženo.

Imam mnogo više godina od Vas i mogu Vam biti majka. Moje zdravstveno stanje je jako narušeno kao posledica mnogobrojnih predhodnih bolesti. I sa te, i pozicije prijatelja, pokušavam da Vam objasnim da ništa nije teže u životu nego biti na teretu i biti obaveza svojoj deci. Biti im problem. Posledice ovoga što sada radite svom organizmu su verovatne i izvesne.

Preklinjem Vas, urazumite se i prekinite štrajk dok još možete da nastavite lečenje kući. Ili hoćete da Vas na nosilima odnose do bolnice i tamo vraćaju u život, a neprijateljima ponovo date povoda da razvlače priče o tome šta je trebalo, šta nije i da žale što ipak niste išli do kraja. Zaustavite se Marinika molim Vas. Zaustavite se mole Vas mnogi lično, i mole mene da Vam poručim i utičem na Vas. Ja sam, kažu uticajna. Ma nisam. Da sam uticajna, Vi biste bili kući sa svojom porodicom. Pakovali biste novogodišnje i božićne poklone za decu i prijatelje. A golobradi mladići bi bili odmah pušteni kućama da se spremaju za predstojeće praznike. Zaustaviste se Marinika.

Hajde, vi ste mama...iz Banata, iz inata.

dr Slavica Plavšić