Sve je u tvojim rukama

Ako baš nećeš da žmuriš onda nabaciš ružičaste naočare i dođeš na isto. Proputuješ Srbiju uzduž i popreko, od Subotice do Sjenice, od Sombora do Bosilegrada. Jeste da je malo hladno, a ti imaš jaknu kupljenu pre sedam godina kod Kineza, ali nema veze, ugreješ se dok aplaudiraš na komandu. Svako malo omastiš brk slasnim sendvičem sa parizerom, a tu je i sok da lakše progutaš servirano.

Kad čuješ govore shvatiš u kakvom blagostanju živimo. To su hiljade i hiljade novih mostova, sveže otvorene fabrike u kojima ima radnih mesta za sve koje hoće da rade, a pelene dobiješ gratis na početku svake smene. Tamo neki BDP stalno raste, ma najveći nam je, bre.

Nisi baš siguran šta je to, ali objasni ti predsednik da to znači da smo mnogo bogati. Ali boga ti, cifra na tvom bankovnom računu ima predznak minus. Mada, tek si počeo da živiš u zlatnom dobu, polako nagomilaće se. Štand po štand, kapilarni glasić po kapilarni glasić i eto tebe na funkciji. A u državi nikad lepše. Sve je u rukama obrazovanih, stručnih ljudi koji znaju šta rade. Deca se rađaju, grade se nova zabavišta i škole. Svi nam zavide, a hteli bi da budu napredni kao mi.

Muke počinju kad nisi naprednjak. Pritom ne moraš da gledaš N1 ili čitaš Danas, dovoljno je da imaš funkcionalna čula vida i sluha. Pa da shvatiš koliko Srbija grca u dugovima.

Kako se grade novi stadioni, a škole propadaju i zatvaraju se. Da decu lečimo milostinjom u vidu SMS poruka. Shvatiš da nas je sve manje i manje, jer sve češće čuješ da je neko otišao preko grane. Vidiš da se kupuju medicinski aparati, ali znaš da nema lekara specijalista koji bi tu opremu koristili, jer su odavno otišli.

Da se pripremamo za EXPO, dok deca na jugu zemlje obolevaju od šuge. Da smo posekli drveće kako bi bilo parking mesta za njihove službene škode. Da su obezvredili diplome, ordenje i znamenje. Obezvredili su znanje i iskustvo. I da svakodnevno obezvređuju našu budućnost. A na ceni su samo poltronstvo i ljudi bez srama, obraza i ponosa. I zato treba da izađeš na izbore 17-og decembra, čak i ako te "ne zanima politika". I porazgovaraj sa onim naprednjakom sa početka priče, možda mu baš tvoje reči otvore oči.

Bojana Tatić