Hronika već viđene kampanje

Da, mislim na Miću Grčića koji je uništio EPS, mislim na Tomu Monu koji nas je častio inflacijom koja je veća nego i u ratom pogođenoj Ukrajini. Mislim i na seksualnog predatora Jutku koji umesto da robija zbog polnog uznemiravanja vodi privremeni organ u Brusu, mislim i na Šapića protiv čijeg šefa kabineta postoje dokazi o korupciji. Mislim i na Gašića koga su pošteni srpski policajci hteli da hapse zbog veza sa narko-klanovima, mislim na Vulina koji je na međunarodnim crnim listama zbog veza sa kriminalom, mislim i na Nedića koji predvodi režimske batinaše, mislim i na dokazane mafijaše Radoičića i Veselinovića.

Već viđeni su i horski napadi analitičara opšte prakse na neistomišljenike i opoziciju koji počnu u jutarnjim programima televizija koje zloupotrebljavaju nacionalnu frekvenciju uz pratnju opskurnih propagandnih portala i terciranje sa naslovnih strana dnevnih izdanja sa kojih vrište uvrede, neistine i podmetanja.

Novi, ali ne i premijeran je samo Šeselj koga su vratili iz Haga i penzije. Lik iz prošlog veka koji je isterivao decu iz vrtića jer mu se nije svidelo njihovo prezime bi da se vrati na mesto zločina i proteruje one čije mišljenje mu se ne sviđa zajedno sa bivšim kumom Vučićem koji mu je od asistenta postao patron. To je onaj čovek koji je vadio pištolj na studente, napadao novinare, prebijao advokate i huškao na ratove. U kampanji taj novi naprednjački adut nudi svoje iskustvo i znanje i poručuje kako je privreda najbolje funkcionisala za vreme bombardovanja. Taj pokušaj rešešeljizacije društva konačan je dokaz njihovog zajedničkog prezira prema životu.

Dakle, sve je već viđeno. Došlo je vreme odluka. Biramo izmeđju Šešelja i sopstvene budućnosti. Pre odluke odslušajte Balaševićeve "Devedesete" u kojoj se za snove kaže da vrede tek kada sa tobom osede. Setite se svojih snova. Vreme je da ih pretvorimo u javu i omogućimo nekim novim klincima da ne sanjaju zemlje daleke, već da svoje snove ostvaruju ovde gde smo ih učili da hodaju, voze bicikle i igraju kocke, ovde gde su se prvi put zaljubili i poljubili.

Vreme je da nakon svega viđenog vratimo sigurnost koju su nam ukrali onaj koji iskače sa ekrana i oni koji se danas iza njega kriju da bi sutra nastavili da se bahate i bogate na račun naše budućnosti. Vreme je da nam vratimo državu i društvo koju su nam oteli kao što siledžije otmu muziku u kafani dok pristojan svet čeka svoj red da poruči pesmu.

Vreme je za normalnost i ona dolazi 17. decembra.

Branko Miljuš, član Predsedništva Stranke slobode i pravde