Emocija!

Razmišljao sam, uz kafu, kojim naslovom da počnem današnju kolumnu. Svi su mi delovali prilično istrošeni, floskularni, nedostojni šampiona sveta.

Neka, sačekaj kraj utakmice, rodiće se već ideja...

I rodila se.

Košarka se vratila, onde gde joj je i mesto, emociji.

Navijao sam, urlao, nervirao se, psovao, na kraju i zaplakao.

Ponovo sam proživeo detinjstvo, Saletove trojke Huventudu, Hrvatskoj, Litvaniji. Danilovićev prkosni pogled, nakon zakucavanja preko Sabonisa. Bodirogin lažnjak. Divčev horog.

Stoga, neću o igri, greškama i suđenju, time neka se bave stručnjaci.

Ja ću reći jedno veliko HVALA, Boriša, Bogdane, Aleksa...

Hvala celom timu, Kariju i stručnom štabu, za krv, znoj, želju, suze, za svaku pogođenu trojku, ukradenu loptu, istrčanu kontru.

Hvala vam što ste mi vaskrsli uspomene, učinili ponosnim i izvinite na psovkama, j**i ga, za sve druge košarka je sport, pehar, pobeda, poraz, medalja, himna...

A za nas - EMOCIJA!

Davor Cicović