Ubijeni u Malom Orašju i Duboni - žrtve "drugog reda"

Te kobne večeri, ispred škole u Malom Orašju sedela je grupa mladih ljudi, družili se uz uz sokove, pivo i grickalice obeležavajući Đurđevdanski uranak i rođenje deteta u jednoj od porodica. Nikome nisu smetali, ni za šta nisu krivi. Prosto su se našli na pogrešnom mestu u pogrešno vreme. Na mestu pored koga je prošao razjareni Blažić i iz čista mira počeo da puca na njih. U Malom Orašju je ubio petoro mladih i nešto kasnije još troje u selu Dubona.

Iz automatske puške i pištolja, Uroš Blažić je ubio: Marka M. (18), Aleksandra M. (18), N.M. (15), Lazara M. (20), Nemanju S. (21) i Petra M. (20) koji je kasnije, u bolnici u Beogradu, preminuo od posledica povreda. Blažić je, nakon pucnjave u Malom Orašju automobilom stigao u selo Dubona udaljenom desetak kilometara od Orašja. Tamo je ubio policajca Milana (22), njegovu sestru Kristinu P. (19) i njihovog prijatelja Dalibora T. (25).

Jedna porodica je u trenu, ostala bez ćerke i sina.

Uroš Blažić je te strašne noći ubio osam i povredio 14 osoba, od kojih se neke još uvek oporavljaju od zadobijenih povreda. Ova druga, strašna tragedija ostala je, nažalost, nekako u senci predhodnog masakra u školi "Vladislav Ribnikar", koji se dogodio samo dan ranije, 3. maja. Za dva dana, u Srbiji je ubijeno šesnaestoro dece i mladih i radnik obezbeđenja Dragan Vlahović.

Tragedija u školi "Vladislav Ribnikar" je užasno velika i strašna, prvi put se tako nešto dogodilo u Srbiji i u ovom delu Evrope, tako da su bukvalno svi bili u šoku i neverici da je tako nešto uopšte moguće. O dečaku, najmlađem masovnom ubici na svetu piše se svakodnevno, njime se bave najveći domaći i mnogi svetski stručnjaci, kao i javnost. Otkriveno je bezbroj detalja o njemu, njegovom životu i životu njegove porodice.

Nažalost, ubijeni mladi ljudi iz sela Malo Orašje i Dubona, ostali su u senci predhodnog masakra. O njima se malo govori i piše i gotovo da ništa ne znamo. Teško se mogu naći i njihova imena, osim inicijala. Čak je i imena njihovih sela teško zapamtiti. Oni su ostali "žrtve drugog reda", mladi ubijeni u okolini Mladenovca i Smedereva!

Posle toliko žrtava, toliko izgubljenih mladih života, u ovim selima život kao da je stao zakopan tog kobnog 5. maja. Ostale su njihove porodice, roditelji i rodbina, drugovi... neutešni i još uvek u strahu od svega što se dogodilo i od činjenice da u njihovoj blizini živi porodica onog koji je ubio mladost ovih sela i zaustavio život u njima.

Možda se masakr u školi "Vladislav Ribnikar" nije mogao sprečiti. Ali, u Malom Orašju i Duboni je sigurno mogao. Blažić je problematičan i bahat momak koji je godinama svoj bes iskaljivao na životinjama, maltretirao ljude po selu, plašio ih svojim razuzdanim ponašanjem i vožnjom. Prijavljivali su ga meštani mnogo puta, ali je svaka ta prijava završavala u nekoj sigurnoj fioci. Bio je zaštićeni sin uticajnog oca koji je bio vojno lice, zaposlen u Generalštabu, tako da je njegov sin bio privilegovan. O tome, kako i zašto je uža i šira porodica Blažić posedovala ogromnu količinu oružja, uključujuči i kalašnjikov, utvrdiće istraga. Uroš Blažić ubica, njegov otac, ujak i brat od ujaka su u zatvoru.

Nadajmo se da će porodice ubijenih i povređenih dočekati makar pravedne presude, kada su već, užasnim propustima sistema, ostali bez svojih najdražih, koji će, za širu javnost u Srbiji, nažalost zauvek ostati žrtve drugog reda.