Ponižavanje i trpnja na rate

Kilometarske kolone na graničnim prelazima, desetine hiljada ljudi hrle ka moru jer jul jedan je od turističkih špiceva. Ne postoji drugi put izbavljenja za građane Srbije osim onog što čuči u ovim kolonama. Sve ima da se istrpi, jer je trpnja plaćena.

Srbi leti traže sve moguće načine da barem na neko vreme pobegnu iz ovog toplotnog užasa. Otud i nije čudo što je more tako važna stavka u njihovim životima. Ima Beograd gradsku plažu poput Ade Ciganlije na Savi ili zemunskog Lida na Dunavu, koje Beograđanima (i stanovnicima Zemuna) koji iz ovog ili onog razloga nemaju bolje rešenje, služe za osveženje i opuštanje pored (tekuće, slatke) vode. Ima i Novi Sad, Bečej.  Ipak, svi oni veoma dobro znaju da ništa ne može da zameni sve one zamamne mirise i svežinu mora, da ništa nije toliko lekovito koliko miris lavande, smokvi, četinarske smole, morske soli i peska.

To su razlozi zbog kojih koristimo svaki raspoloživi trenutak i sav novac koji smo u stanju da skupimo a spremni smo neretko i da se ozbiljno zadužimo te ostatak godine pretvorimo u pravi pakao grčevite isplate nagomilanih dugova, samo kako bismo barem desetak dana živeli u onoj jedinstvenoj morskoj iluziji: Znači da ćete negde popiti kafu po basnoslovnoj ceni, pa će vas od nje zaboleti stomak, a uz to ćete trpeti prekorne poglede konobara jer uz topli napitak niste naručili i doručak. Za kaznu, kuglu sladoleda ćete platiti toliko da se zagrcnete. Letovanje znači i da će te se gradskim ulicama probijati korak po korak, sa dužim pauzama, kao da čekate red u banci.

I još se ne pitate, da li se čekanja u onim kilometarskim kolonoma isplate. Elem, kad se već stacionirate u vašu izabranu destinaciju, zarobiće vas , sa sve decom i onim gumenim igračkama, masa tek pristiglih turista. A svaki sat kupanja vam je dragocen, tu ste samo desetak dana. Dok žurite ka plaži, na svakom uglu uočavate posledice noćnih alkoholnih tura, gde su drugi gosti izbacivali svoje tragove prošlosti, nepogrešivo birajući arheološki najvrednije lokacije. Konačno se ukopavate na plažu. Rekli su vam da je tu najčistije more. Onda ugledate jahtu veličine američkog ratnog broda kako se samodopadno "gura" u luci, zauzimajući lepšu polovinu zapadne obale. I, da. Iz nje curi nešto što smrdi.

Dok ste na plaži, slušaćete dubokoumna pitanja ljudi sa kojima ste doputovali, ne znate se, ali njih to ne sprečava da vam se obraćaju. Koliko je duboka voda ako uđem u plićak, a komšija? Dolazak na more bio je Ilijada, ne  zaboravite da se povratak zove Odiseja.