Opelo za srpske institucije

Urušene su institucije i primena gotovo svih zakona. Opšti interesi podređeni su ličnim i partijskim.  Institucije su otete od građana i ispražnjene. Njih već godinama popunjavaju neki ljudi, fizička lica, čija volja nema gotovo nikakvog uticaja na funkcionisanje istih. Parlament, Vlada, sudstvo, tužilaštvo, javna preduzeća, policija, vojska, su samo paravan koncentrisane moći koja u sadejstvu sa povezanim sumnjivim biznisom i organizovanim kriminalom, usmerava javne resurse u privatne džepove onih koji su na vlasti i njima bliskim ljudima. Na taj način se država kao javno, transformiše u privatno dobro. Po principu, što je njihovo, nije naše. Sudovi su efikasni samo tamo gde se nimalo ne zadire u čvrsti koruptivni sistem, koji "reforma" gospođe Zagorke Dolovac nije ni takla. Stvoren je poseban sistem turbo vrednosti, uz ukidanje kulture, koja postaje smetnja novoj estetici opskurne elite. Seče se, nestaje i ruši sve što predstavlja ambijent za život ljudi.

Policija. Više se ne može govoriti o vezama kriminala i režima, to nisu veze ili tračevi stranih plaćenika. Prožimanje se više i ne krije, niti je moguće napraviti razliku. Videli smo grupu inspektora koja pred tužilaštvom štiti svog načelnika Slobodana Milenkovića od pretnji likvidacijom koje su stigle sa najvišeg vrha države. Inspektor Milenković je pod teškom presijom jer se borio protiv kriminala, a to je u Srbiji odavno već postalo kažnjivo. Pravi policajci ukazuju da mnogi tragovi zločinačkog organizovanja vode na sam vrh države. Međutim, režim sve te okolnosti objašnjava zaverom onih koji bi da sruše Srbiju.

Rade Panić, anesteziolog, predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije, izjavio je svojevremeno da je zdravstveni sistem Srbije pukao. Zdravstvo je savršeni ambijent za beskonačno podmićivanje. Ovde se deca leče putem SMS-a. Već godinama vlast uništava VMA, dovodeći veliku polikliniku na nivo malo veće seoske ambulante, bez kadrova, lekova i sanitetskog materijala. Samo retki pojedinci blesnu u svom poslu. Tako je i u drugim, nekad velikim bolnicama Srbije, gde je bilo sevap da se lečiš.

Vojska je dovedena do osećanja bezvrednosti. Traže se samo poslušni automati kojima ne treba ništa, ni plata, ni stan, ni nada da će biti bolje. Takvi uvek mogu biti upotrebljeni za najviše ciljeve. Opasna igra, unutar sistema koji je razoren do temelja.Tako su ministri odbrane postali štetne neznalice na važnim mestima.

U otklanjanju svake normalnosti, demokratija se poima kao utopijska fikcija. Ovde više nema institucija. Ministarstvo prosvete je čekalo da im režim zatvori škole. Od zemalja na ovom našem podneblju, samo još Srbija ima osmogodišnju osnovnu školu. Drugde osnovna škola sada traje devet godina, jer se predškolsko tamo računa kao prvi razred. Nama to nije potrebno. Vlast se zato i zalaže za Srbiju bez škola. Onda prosvetari neće moći da štrajkuju i stalno nešto zanovetaju.