Vlast kao skretničar istine

Predsednica Vlade Ana Brnabić rekla je u Skupštini Srbije da se bivši ministar zdravlja Zlatibor Lončar i otac dečaka koji je počinio krivično delo u školi "Vladislav Ribnikar" nikada nisu sreli. Ona je prethodno u Skupštini izjavila da je otac dečaka K. K. "očigledno poznavao" Lončara", tako što su obojica kao lekari radili u Kliničkom centru Srbije".

- Moram da se izvinim svim građanima Srbije, a pre svega mom prijatelju Zlatiboru Lončaru. Ranije sam, priznajem, ispala naivna i, zamislite, poverovala opozicionom poslaniku da se Zlatibor Lončar poznaje sa Vladimirom Kecmanovićem, zato što su obojica lekari. Moja greška, priznajem, a to sam tek naknadno uvidela kada sam dobila poruku od Zlatibora Lončara, čoveka koga izuzetno cenim, da nikada u životu nije čak ni video gospodina Kecmanovića - rekla je premijerka.

Srbi ne poštuju istinu. To je ovde, sušta naivnost, glupost i nemoć, ako se oslanjaš na istinu i zavisiš od istine. Zašto se mučiti oko istine i obazirati se na istinu. Lakše je niz dlaku, postoje talovi, prečice, zaobilaznice, linije manjeg otpora.  Ali, kao što znate, sa istinom ne možete biti u srodstvu, niti u talu. Istina nije ni srpska ni antisrpska. Do istine se ne može prečicom, ne može tek tako. Istina ne gleda kroz prste.

Kada je ministar policije Bratislav Gašić saopštio da je ubica Olivera Ivanovića pod zaštitom Nemačke. Čak i ako ste vrlo jasno čuli tu rečenicu u Skupštini Srbije, dokumenti pomenute institucije tvrde da ministar to nije izgovorio. E, ali onda se javio i Gašić. Smerno je izustio: pogrešno ste me razumeli. Vi ste svi čuli, objasnio je Gašić, kako ja kažem da Nemačka štiti ubicu, ali vam je isto tako svima promaklo da čujete znak pitanja. Uf, ali kako se čuje znak pitanja? Čak i uvidom u video zapis, nije jasno gde bi u spornom govoru uopšte mogao da stoji taj upitnik, kao nepobitni dokaz da Gašić govori istinu.

Postalo je i iritirajuće da svaki put kada neki poslanik, iz opozicije, završi priču, Vladimir Orlić rezimira njegovo izlaganje. Tako postaje svojevrsna fusnota tokom zasedanja. Objašnjava ono što bi vlast želela da se čulo. Ne ono što smo svi svojim ušima čuli. Imao je šta da pokaže za svakoga ko se usudio da se kači sa njim, uz nedokazive optužbe i pogrde. Predsednik Skupštine Srbije Orlić je pokazao da selektivno čuje i vidi. Na primer, ne čuje i ne vidi uvrede, dobacivanja i nesnosnu buku u sali kojom poslanici većine horski ometaju opozicione poslanike dok govore. Što je dozvoljeno naprednjacima, nije dozvoljeno opoziciji.

Režim nikad nije odgovarao zbog laži, niti je istinu bilo kad rekao. Njihova moć je i zasnovana na preziru prema njoj.