Ne damo inspektora

I ne zna se dokle će, ne kao optuženi koji je na bilo koji način zloupotrebio svoj službeni položaj, već kao svedok, kao čovek koji je radeći svoj posao otkrio tu "najveću fabriku marihuane" - narkotika koji se u ovoj zemlji nalazi na spisku zabranjenih droga, tu u blizini Beograda, na imanju deklarisanom kao organska proizvodnja paradajza.

- Saznajemo da je postignut dogovor državnih službi da nas likvidiraju. Do tad sam nosio pištolj samo na poslu, a od tada se ne odvajam od pištolja i dva okvira, čak i kad sam sa detetom u parku i za sve to vreme čekao sam bezbednosnu procenu za nas. Ta bezbednosna procena je proglašena za službenu tajnu - dodao je Mitić.

I sad se postavlja logično pitanje: Gde je tu država da tog čoveka i njegove kolege koji su savesno obavili posao za koji su angažovani, a odgovor je u sferi neverovatnog - država je u ovoj priči angažovana, ne kao njihov zaštitnik, već kao opisani progonitelj!Zašto, kako... Valjda ćemo jednog dana i to saznati kad se završi saga o Jovanjici, ne samo ova epizoda 2, već i epizoda 3 koja se nagoveštava. Da li će i kada do toga doći, ne zna se, jer predmet "Jovanjica 2" je još uvek u fazi pripremnog pretresa koji se za dve godine od kako je započet odlaže već 20. put, a bez okončanja te faze ne može da započne ni suđenje u glavnom pretresu. Kad je reč o "Jovanjici 3", još je manje verovatno da li će uopšte i doći do podizanja te optužnice, jer sudeći po naslovima u štampi: "Da li će tužilaštvo smeti da pokrene slučaj Jovanjica 3?", "Istraga za Jovanjicu vodi do državnog vrha", Jovanjica 3 značila bi promenu političke vlasti, bez obzira na naslove tipa "Jovanjica 3 je neminovnost", pitanje dana i slično.

I sad, kod takvog stanja stvari, da se vratimo na slučaj Dušana Mitića, inspektora odeljenja za suzbijanje narkotika beogradske policije, u daljem tekstu, Inspektor, jer pitanja naviru. Da li je Jovanjica otkrivena? Ako jeste, a jeste, mora da postoje i oni koji su je otkrili. Znamo i to - Inspektor, njegov pretpostavljeni načelnik odeljenja Slobodan Milenković i njihova ekipa. Zašto je to sve dalje toliko komplikovano, jer osnovno i jedino značajno pitanje je šta je tamo pronađeno - zabranjeni narkotici ili organski paradajz. Znamo i to, jer veštaci eksperti su rekli svoje - više niko i ne spori da je u pitanju marihuana, u ovoj zemlji zabranjeni narkotik.I sad se postavja pitanje zašto to toliko traje. Jedini logičan odgovor je da se neko plaši da se ne utvrdi to što jeste. Ko jedino može toga da se plaši - pa aktuelna vlast. I zato - odugovlačite sa tim, bar dok je ove vlasti.

A u tom kontekstu su i sledeća pitanja: Ko je učinio da se Inspektor, njegov načelnik i nijhova ekipa osete životno ugroženim? Zašto procena njihove životne ugroženosti, na koju imaju pravo svi građani ove zemlje, toliko dugo traje? Zašto je odluka o tome proglašena za službenu tajnu? I kako se sada oseća Inspektor kad svakog dana ide na posao u one katakombe "29. novembra", gde svakog časa, na svakom mestu, može neko da ga zaskoči. I šta će onda ministar policije Gašić da obznani narodu? Utvrdili smo ko je izvršilac, ali on je pod zaštitom nemačke (ili neke druge) države i tu mi više ništa ne možemo da učinimo.I zato tražim da se spisak zahteva učesnika protesta građana proširi sa još jednim zahtevom - Ne damo Inspektora. Ako samoproglašeni vrhovni vladar u ovoj zemlji može da kaže: Ne dam Gašića, Vulina, Babića, Kokezu, Grčića, Dolovac, Zekić, Brnabić... Možemo i mi da kažemo "Ne damo inspektora".

Dragiša Čolić