Dva grobara!

Ne znam da li smem da Vam sufliram predsedniče, ali potkrala Vam se jedna mala greškica, čijom će korekcijom kontekst dobiti na verodostojnosti.

“Dva grobara u poluvremenu utakmice.”

E, sada to izgleda mnogo bolje.

Dva grobara i dve grobnice.

Obe prepune onoga što ste do sada pokopali.

Preko posmrtnih ostataka obrazovanja, institucija, moralne i materijalne odgovornosti navučen je sloj živog kreča, pa ih razjeo do te mere da će i najsposobniji forenzičari teško pronaći čestice identifikacije.

U kolektivnoj jami je i odavno istruli ustav, izborni sistem, evropski put, Miletovi referendumi i Vaša borba za Kosovo.

Nad njima jeca “pravda za Davida” , humka čoveka po imenu Vladimir, pero Slavka Ćuruvije, ideal Olivera Ivanovića i sveže cveće žrtava iz Ribnikara i Mladenovca.

Šta je još ostalo gospodo predsednici?

Narod!?

Pa da polako zatrpavate i dižete spomenik bez epitafa.

E, tu ste se malo zaigrali, pokušavali su to i veći od vas, Turska, Austrougarska, Nemačka i nisu uspeli, ni njihova sveća nije do zore gorela...

Neće ni vaša, grobarska.

Davor Cicović