Upotreba Vučića u lične svrhe

Aleksandar Vučić kaže da već 10 dana zove opoziciju i niko mu se ne odaziva na poziv. To kaže ujutru, a onda uveče u turobnom raspoloženju izvređa opoziciju ko na stočnoj pijaci, uz dodatak da su i strani plaćenici.Vremenska razlika u tim izjavama je svega nekoliko sati. Otprilike, osmočasovno radno vreme bez pauze. Ovu sposobnost radikalne transformacije predsednika, poznatu iz svih kriznih situacija od 2012. do danas, neophodno je uzeti u obzir kada se razmišlja o daljim postupcima naprednjačke vlasti.

Kao i obično, krenuo je od pozicije čoveka koji se podsmeva svakome ko se drzne da mu protivureči, da bi se u roku od 24 časa transformisao u zabrinutog vođu koji pohodi zabačene krajeve Srbije i razgovara s narodom, kako bi naposletku stigao do realnog sebe, Vučića koji govori o broju ljudi na protestima, zahtevima naroda, prikazujući sebe kao žrtvu. Šta je Vučić naučio iz poslednjih protesta? Pre svega, shvatio je da njegova propagandna mašina, najbliži saradnici i doktori spinovanja nisu u stanju da odgovore na novonastalu kriznu situaciju. Ispostavilo se da su neupotrebljivi u odbrani pristojnog srpskog sveta od bahatih građana i stranih plaćenika. Kada kola krenu nizbrdo, onda gravitacija loših događaja povlači za sobom razne nepovoljne stvari.

Vučić je dobro proučio tezu: sve svoje laži pripišite političkim protivnicima. Ovde se čini da se predsednik zapetljava, ali to nije tačno, budući da u Srbiji nema zapetljavanja, kao ni laži režimskih funkcionera i medija. U sve se većinski veruje, ili se apsolutno zaboravlja. Njegova najočitija laž bila je rečenica:

- Nisam  obećao objavljivanje snimka nesreće kod Doljevca.

Upotrebio je sebe da prikrije sopstvenu idiotariju. Slučaj je prividno zataškan, ali je ostao da se dimi kao deponija u Vinči. 

- Država je teret krize preuzela na sebe, to sam ja tražio - upotrebio je Vučić sebe u još jednom bezočnom laprdanju besmislica.

Nikada ranije politička pornografija nije bila dostupna u svakom trenutku preko televizije kao u vreme vladavine Aleksandra Vučića. Kultura ponašanja u njegovo vreme postala je ruglo. Ali, on deklamuje o lepotama Srbije među šljivama, slika se sa zbunjenim starcima po selima i hvali se kako nikad nije pojeo bolji kajmak. U međuvremenu, dok on ždere lepote Srbije, Vučićev rijaliti je pojeo sve. On govori: „Politika koju vodim…“ To znači da je ovlastio samog sebe da radi ono što mu nije posao. Samo valja sačuvati bar javno saznanje o Vučićevom značaju za živote građana Srbije.

Upotrebljavajući sebe za lične potrebe, on više ne može da krene nigde. Ali, ni da utekne bilo gde.