Vašar je bio - a na vašaru kiša!

I pripreme za to nadmetanje, jednostrano proglašeno od jednog bivšeg navijača "Delije", a sada vrhovnog delije su otpočele - molim navijače Partizana, popularne grobare, da ovog puta zaborave tu terminologiju namenjenu fudbalu, jer onda bih u ovu priču morao da ubacim i Tomu grobara, poslednjeg političkog oca ovog našeg delije, koji u tišini doma svog - kraljevskog dvora na Dedinju, mirno provodi svoje penzionerske dane, zajedno sa svojom ljubom Dragicom, koja u skladu sa navikama iz njihove rodne Bajčetine, svake godine posadi po neku kvočku na nasad - kad deca dođu, ništa lepše od pileta koje kljucka po dvorištu.

A sa tih priprema danima su stizale vesti - lokalne delije su u skladu sa zadatkom "Moj je veći" dobile odgovarajuće kvote koje moraju da budu ispunjene pod pretnjom ukidanja v. d. stanja u kome se po pravilu nalaze na svojim funkcijama - i tako to po piramidi od vrha do dna.

Kvote nisu bile male, pa su od početka bile zasnovane na proverenim metodama - pretnje i ucene gubitkom posla, i direktne i indirektne, sve do članova porodice, opravdani izostanci sa posla, besplatan prevoz, plaćene dnevnice, sendviči su u skladu sa dobijenim uputstvom morali da budu kvalitetni - u tu svrhu angažovane su bile sve lokalne pekare, picerije i slične prehrambene radnje, sokovi takođe...

Angažovani su svi autobusi u zemlji - i državni i privatni, bilo je čak i specijalnih vozova - autotransportna preduzeća su danima objavljivala da se iz tehničkih razloga otkazuju redovne autobuske linije, đačke ekskurzije i drugi ugovoreni aranžmani. Pominje se cifra od 2.000 angažovanih autobusa.

Posebna pažnja posvećena je organizaciji dolaska odanih pobornika sa Kosova predvođenih Srpskom listom pod parolom "Aco, Srbine". Iz straha da im vlasti u odlasku i povratku ne prave probleme na administrativnom prelazu, angažovani su autobusi kosovskih prevoznika. Vlasti na Kosovu su iskoristile planirano odsustvo najžešćih oponenata i za taj dan planirale ulazak izabranih gradonačelnika, jer Srbi su bojkotovali izbore i nisu izašli na glasanje.

Došlo je do incidenata, javlja se da je bilo i suzavca i pucanja, pa je vrhovni delija izdao nalog o stavljanju vojnih jedinica u punu borbenu gotovost i pokret ka Kosovu. Dalje odluke o tom problemu biće donete, čim se završi ovo sa skupom. Sve po prioritetu. Vojne snage neka u međuvremenu sačekaju.

Za taj "veličanstveni" skup vrhovni delija je odredio petak, dan u kome su pre toga održavane mirne protestne šetnje građana, po uzoru na svog predsednika Miloševića koji je takođe, 1995, organizovao u Beogradu kontramiting u istom danu kad i opozicija svoj, a morao je znati, jer je i tada bio u vlasti, da je tog dana pala i jedna žrtva. Srećom, organizatori građanskih šetnji su bili razumni, pa su svoju šetnju pomerili za subotu.

I taj dan je došao. Kolone autobusa pohode Beograd od ranog jutra. Građani se upozoravaju da se u gradu očekuje saobraćajni kolaps. Autobusi se parkiraju na određenim lokacijama. U Bulevaru Milutina Milankovića parkirani autobusi duž cele trase, u oba smera.

Tog dana Beograd je stao, zaposleni su ranije završili posao za taj dan - oni iz državnih firmi obavezno na miting, ostali u skladu sa svojim ubeđenjima. A bilo je i ljubaznih poziva - "predsednik bi bio jako zadovoljan ako biste se odazvali pozivu i vašim prisustvom uveličali skup". I odgovor jednog takvog građanina na društvenim mrežama - "Pozdravite predsednika, u petak sam zauzet, radim, pa ću doći u subotu".

Zove me prijatelj - 'Ajde dođi do Žirafe da popijemo piče. Krenem, ulice pune nepoznatih ljudi. U Žirafu nismo ni pokušali da uđemo - sve puno k'o oko. Prelazimo preko puta, probijamo se između parkiranih autobusa, zakrčenih ljudima koji tumaraju u svim pravcima, a vreme je za početak mitinga. Šta je ovo, primećujem, ovi nemaju šansu da stignu do Skupštine.

A onda se umešala i kiša. Vraćam se kući, uključujem laptop, vraćam slike. Ispred Skupštine masa ljudi sa raširenim kišobranima, glumci izvode predstavu Kolubarska bitka, Delija još nije stigao, valjda čeka da stane kiša. Ljudi beže ka Terazijama da ne pokisnu. Na Brankovom mostu, kolone građana hitaju ka autobusima. Reporteri javljaju da ih presreću odredi Novaka Nedića i vraćaju nazad. Oni se snalaze, preskaču u suprotnu traku i trče dalje...

Ispred Skupštine uključuju se reporteri TV N1 - kažu da nisu hteli da ih propuste do prostora ispred bine određenog za novinare. Žaklina Tataković se nekako probila - naišli neki funkcioneri, prepoznali je, pa da ne pukne bruka, bolje da je puste, poznaju joj narav. Ovi ovde blizu bine su u ograđenom prostoru i ne bi mogli da odavde izađu i kad bi hteli, kaže. U očekivanju predsednika, gledaju Kolubarsku bitku, slušaju Lazu Ristovskog - blago nama kad imamo Lazu, Janka Tipsarevića, najnovije napredno pojačanje, koji je odmah dobio najzapaženiju ulogu - da govori pre samog predsednika. Još uvek ne stižu vesti koliko će SNS poena za tu ulogu dobiti i kako će se to bodovati.

Konačno se pojavljuje predsednik - sa kišobranom, čekao da kiša stane, pa morao da krene, razići će se i oni što su tu ostali. Iz mase se čuju pokliči - Aco, Srbine. Predsednik dirnut tom scenom odbacuje kišobran i kreće sa pričom.

A priča mu je skroz kontradiktorna. Oni neupućeni zvaničnici koji upotpunjuju skup bi mogli pomisliti da je ovo skup opozicije koja se bori protiv zuluma vlasti, a ne obrnuto. Oni što protestuju su divni ljudi, ali oni iz opozicije što ih vode su za sve krivi - oni su najgori, slede poznati epiteti koje ne bih i ovde pominjao. Proizilazi da bi sve bilo divno i krasno, kad opozicije u ovoj naprednoj demokratiji ne bi bilo. Oni su krivi i za podelu naroda - na vas divne koji ste tu i one druge. Opet o neviđenom povećanju plata, penzija, koridorima i tako to, ono što svaki dan slušamo.

Najavio je - opet, povlačenje sa funkcije predsednika stranke. SNS će preuzeti neki divni ljudi, ja ću i dalje biti član, biću samo predsednik svih građana Srbije - ovih 11 godina se ne broje. Kiša je kriva, što kamere nisu mogle da zabeleže suze - i njegove i onih koji su ga slušali.

Ja nisam stručan da procenjujem broj učesnika na ovom "veličanstvenom" skupu, organizovanom pod geslom - nikad veći u istoriji Srbije. Očekuju se njegovo zvanično saopštenje o tačnom broju prisutnih. U međuvremenu, provladini mediji daju svoje ocene. Kurir saopštava da je bilo najmanje 200.000 ljudi. Rekoh, nisam stručan, ali razmišljam - ako je tačno ovo što javlja Kurir, onda je na prošloj protestnoj šetnji građana bilo najmanje pola miliona ljudi.

Dragiša Čolić