Potemkinov miting u vreme beogradskog proleća

Ovo dobija na nesvakidašnjem značaju jer smo, poučeni iskustvima od ranije na jednoj strani, svesni opasnosti upropaštavanja procesa uspravljanja građana putem obesmišljavanja demonstracija, a to svođenjem protesta na korzo i karneval sa idiotskim performansima, i upoznati sa opasnim izazovom sukobljavanja sa hordom neistomišljenika, koje vrhovni pacijent Srbije planira da dotera u prestonicu, na drugoj strani. Da bi se iznašao odgovor na ovu veliku dilemu, kada i kako nastaviti sa prelomnim buntom, treba se trezveno setiti, i beskompromisno držati, inicijalnog razloga za ovaj svojevrsni ustanak.

Građani su se okupili i krenuli u odlučni protest usled jezive činjenice da je Srbija postala deo pakla. Godine umobolnog uništavanja institucija, nametanja izvitoperenih vrednosti, promovisanja devijantnog ponašanja, veličanja šljama, tolerisanja svakolike nenormalnosti, forsiranja pljačke, laži i obmana, potiranja kulture i civilizovanosti, doveli su Srbiju u rang Sodome i Gomore.

Zgroženi time do kojih jezivih ponora smo se srozali, građani su krenuli u proces momentalnog zaustavljanja daljeg poniranja u nenormalnost i primitivizam i obnovu države i društva kako bi se vratili na uništeni nivo civilizovanosti, a koji smo imali.

Protest mora da se nastavi, protest ne sme da bude zloupotrebljen ni od strane nekog pojedinca ni od strane neke stranke i protest ne sme da bude urnisan obesmišljavanjem. Zvanični zahtevi protesta su, svakako, minimalni. Tu su oni zahtevi koji su usmereni ka izvoru trovanja društva, a pored njih su i oni koji su u skladu sa normativima postupanja u civilizovanom svetu, a koji se tiču formalne odgovornosti aktuelnih nosilaca vlasti.

Naravno, svima je jasno da je arhi uzrok čovek koji se nalazi na čelu države. Ogromnu krivicu za ovo jezivo stanje imaju i svi oni koji su aktivno učestvovali u višegodišnjoj destrukciji društva i devastaciji države, prepotopska džiberka i bulumenta okolnih koristoljubivih poltrona koji su svojoj neotesanoj gramzivosti udovoljavali na račun totalne destrukcije Srbije.

Jasno je, zato, da se proces obnove neće i ne može okončati ispunjenjem deklarisanih zahteva. Ovo je proces u koji smo, najzad, krenuli, ali godine razaranja su ostavile velike posledice.

Ovo je početak obnove i kao takav je izuzetno značajan, ali kraj nije blizu jer mnogo toga mora da se obnovi ili ponovo izgradi. Za početak, držimo se tih minimalnih zahteva, koliko god da znamo da su oni minimum minimuma.

Da ovaj istorijski trenutak ne bi bio upropašten, neophodno je da se svi ponašamo maksimalno odgovorno. Nedopustivo je bilo kakvo soliranje, samoproklamovanje u vođu ili populističko zaletanje, galamljenje i poziranje. Bavimo se ekstremno ozbiljnim i važnim poduhvatom, a to je civilizacijska obnova Srbije. Tu ne samo da nema mesta, nego i ne sme da bude mesta koristoljubivim, napaljenim ili sumanutim pojedincima. Nije ovo trenutak gde treba zauzeti dobru poziciju, ovo je vreme spašavanja društva i države.

Dodatna opasnost koja lebdi u vazduhu dolazi sa strane narodnih i državnih neprijatelja koji čine aktuelnu vlast. Oni planiraju najveći Potemkinov miting u našoj istoriji. Ta farsa lažne podrške i glumljenog poštovanja služi samo za udovoljavanje želji jednog poremećenog uma.

Prisiljavanje, ucenjivanje i podmićivanje očajnika da mu dođu na poklonjenje njemu neće biti odvratni. Naprotiv, u svojoj poremećenosti, uprkos činjenici da zna da bi samo mali broj intelektualno insuficijentnih ljudi svojevoljno došao na njegov idiotski poziv, on će se iskeženo kreveljiti, suznih očiju iskazivati svoju ganutost ogromnim odazivom, gromoglasno samoveličati i lagati, lagati, lagati.

Kada taj jadni i tužni skup bude zadesio Beograd, treba ostati miran, uzdržan i dostojanstven. Nikako i nipošto ne treba reagovati, pogotovo ne na način koji bi mogao da dovede do nekog fizičkog sukoba. Mi se borimo za to da Srbija postane civilizovana i zato smo kategorički protiv svakog nasilja. Oni će doći, on će se mentalno prazniti, krdo pinkovskih analitičara će dva dana groktati o tome. I to će biti to. Ostaće uspomena na taj vonjavi događaj koji je, sam po sebi, potpuno nebitan kad se poredi sa drugim dešavanjima.

Nas čeka svetla budućnost Srbije. Ona treba da nam bude motivacija za angažovanost. Ona treba da nam uliva mirnoću u istrajnosti. Dug je put pred nama, ali Srbija će biti obnovljena, jaka, ozbiljna i civilizovana država. Krenuli smo i samo nastavimo mirno i dostojanstveno. To je ono šta i kako treba dalje. Neće biti lako, ali već smo pokazali da mi to i možemo i umemo.

Slobodan Prvanović