Kad možeš da budeš čovek

- Deset godina ovom zemljom vladaju najgori, deset godina ovom zemljom vlada bruka i sramota, deset godina nas je stid da budemo građani ove zemlje, nemamo razloga, kada njih sklonimo ponovo ćemo biti veliki, ponovo ćemo biti ponosni, samo nam malo treba. Oni su jedna mehanička prepreka na našem putu, zajedničkom snagom sklonićemo ih sa tog puta. Oni za nas više nisu vlast, oni su jedna banda uzurpatora koji još uvek ne znaju da su smenjeni - eto, to su bile prave reči pokojnog premijera Zorana Đinđića.

Sad, znače još više. 

Danas u 18 časova ponovo će biti održan skup “Srbija protiv nasilja”, a zatim i mirna šetnja građana od zgrade Skupštine Srbije, preko Ulice Kneza Miloša do mosta Gazela, koji će zatim dva sata biti blokiran za saobraćaj. Iz Ministarstva unutrašnjih poslova odmah su odgovorili da je reč o krivičnom delu, te da će preduzeti određene mere. I, da se zna. Politički funkcioner ne prestaje da bude građanin, ali ima obavezu da učini bar nešto više od ležerne šetnje kad mu se pred očima odvijaju možda presudne stvari.

Ovdašnja vlast je spremna da produži nadmeni orkestarski raštimovani trijumf. Uz rasipanje obilnih prostačkih uvreda na račun naroda, seiri pred poniženim građanstvom. Veruju li da je beskrajno pristajanje na sve što plitki umovi zamisle, u suštini, ključna vrlina ponosnog naroda. Jesmo li mi ona vrsta dresiranih vernika vlasti, koja svoj ponos čuva samo za istoriju? Da li se naš život projektuje iz jednog mozga, poznatim pod imenom Aleksandar Vučić. Prethodni protesti su izazvali erupciju nekontrolisane gluposti vladajuće klike, koja je iz svoje ograničene pameti optužila narod svoj da su izdajnici i strani plaćenici, rušioci države.

Podržali su ih uslužni mediji. Ali, uplašeni vladari ne znaju šta je vlast, šta država a šta društvo. Svaki nagoveštaj rušenja bilo čega izaziva strah političkog i realnog podzemlja od razaranja privatne države. Inače, ovaj režim je zatečen i nedorađen za odbranu od skupa, čak i da je dovoljno moćan da pripreti sredstvima legitimne prinude. Stabilnost jedne države ne podrazumeva latentnu silu, nego demokratski ambijent, koji  je činilac te definicije. Zbog negacije takvog stanja i najave otvorene tiranije, upravo je vlast izazivač nestabilnosti. Čist politički pobačaj.

Protesti postaju okršaj između sveže budućnosti i ustajalog smrada propasti. Strah režima neće prestati. Povodom blokiranja Gazele, policija je saopštila da će "odlučno preduzeti mere i radnje iz svoje nadležnosti na zaštiti lične i imovinske sigurnosti i drugih prava svih građana". Znaju li šta pišu? Pravo na protest priznato je ne samo međunarodnim dokumentima, već i odredbama našeg Ustava. Radi se o pravu na nenasilni protest. Drugo je pitanje reakcija vlasti.

Ona nikad nije mirna.