Kakve to tajne čuva premijerka u mutnoj vodi?

Naime, naša premijerka je izjavila da su iz Zapadne Morave izvađene ribe i rakovi, sve dok reka nije očišćena od Radašinovog sranja, a nakon toga vraćeni u reku, jer se vodilo računa o najsitnijim detaljima. Vidi, moram priznati da sam dirnut brigom naše premijerke, suza iz oka mog je kanula, a srce u njedrima zaigralo od ponosa, jer imamo tako brižnu prvu osobu izvršne vlasti.

Na prvi pogled, Marinika Tepić je premijerki postavila logično pitanje, na koji način su vadili ribu iz reke i gde su je čuvali, dok reka nije očišćena od Radašinovih brljotina? Sad, ovi dosadni tipovi, poput pisca ovog teksta, mogli bi i da traže fakture za vađenje, čuvanje i vraćanje ribe u reku. Kao, da sve bude transparentno. U suštini, nisu bitne pare, važna je ljubav, trud, izgaranje... Jer ja kao dobronameran čovek, koji je do suza dirnut premijerkinom brigom, mogu da pretpostavim kako je riba vađena, gde je čuvana i kako je vraćena "u Morave", kako bi rekao glavni krivac Radašin. Sve je to Ana Brnabić sama uradila. Šta, kako, lepo... Valjda ste gledali "Varljivo leto 68", u kome Mija Aleksić golim rukama vadi ribu iz reke i kaže: "Petre, Petre, kako je lepo živeti".Tako ti je bilo i ovde. Premijerka se šetala sa svojim šefom Aleksandrom pored Morave i rekla antologijsku rečenicu: "Moramo izvaditi ribu iz reke". Bacila je sako i sa sve rolkom skočila u vodu. Izvadila je soma od tri kile i izgovorila: "Aco, šefe, kako je lepo živeti". Ovaj je ostao zatečen i onako lak na suzu, tog se dana drugi put rasplakao, prvi put je bilo ujutru sa Lazarom Krstićem zbog Kampaca. Ok realno, zbog Kampaca i treba plakati, ali to sad nije tema, mada ovde moram da vam kažem da ću kao zvezdaš svim srcem navijati da Partizan uzme titulu u Evroligi.

Nego da se vratimo na temu.

Aca je zapita plačnim glasom, Ana gde ćeš sad sa tim somom? Ana se seti da ovo pitanje čuje drugi put tog prepodneva, jer joj je isto pitanje postavila Milica, kad je ujutru krenula sa Aleksandrom na zapadnu Moravu, ali spremno odgovori, šefe imam u kolima akvarijum, vodim računa o najsitnijim detaljima. I tako je sve počelo. Ana je vredno radila i vadila ribu i rakove i smeštala ih u svoju vilu na Dedinju. Sad, neki ovu vilu zovu “Jovankina vila, a mi dosadni što se zalažemo za pravnu državu, zapravo tvrdimo da vila pripada svim građanima Srbije i dosadno pitamo koliko je koštalo renoviranje. A evo sad je dokazano, da šta god da je uloženo u vilu, zlata vredi.Jer u dvorištu je bazen u koji su ubačene sve ribe iz Morave. Ono što nije stalo u bazen ubačeno je u veći broj kupatila u kući. Kažu da je Marijan Rističević tražio da svoje ambare za javne rezerve pretvori u bazene, ali mu nisu dali, jer su se bojali da će više desetina tona ribe nestati. Sve ovo je bila veoma tajna operacija, svi su to čuvali od Vulina, jer da je ovaj to saznao, logično, saznali bi i Rusi (jer sve što on zna saznaju i oni) te bi postojala ozbiljna opasnost da nam Rusi kidnapuju Anu. I šta bi mi onda sinji kukavci bez nje?

Osim što je ova Anina aktivnost opravdala sva ulaganja u vilu u kojoj živi, postaje potpuno jasno i zašto premijerka predsednika države zove "šefe". Vidi, dok je sve ovo trajalo, Ana od svih napora zbog brige o tolikoj ribi, nije mogla da bude premijer. Mislim, zbog tajnosti operacije nama to niko nije rekao, ali to se dogodilo onog jutra kad je Aleksandar zvao da pita zašto uvozimo maline. U šest ujutru, Ana je hranila ribe u kadi, Aca je zvao za maline, a ona je ushićeno rekla da je uspela da ustanovi koje su ribe muške, a koje ženske. Kako? upita radoznali Aleksandar, držeći ispred sebe pakovanje malina uvoznih.
Šefe, reče Ana, ja im bacim hranu, e onda, ako je pojeo onda je muško, a ako je pojela onda je žensko. Tu Aleksandar shvati da je Ana premorena i da postoji opasnost da kolabor...,kolaboli...,kogaboli kolabira, te je oslobodi funkcije premijera, pozva Nedimovića da pita za maline, ovaj ga je brzo otkačio jer je birao odevnu kombinaciju za derbi kola. Nakon toga, Ana nastavi da čuva smuđa, šarana, a bogami i kečigu, što bi rek'o Đura, a šef pozva Lazu da se siti isplaču zbog Kampaca, zbog koga, nemam pojma da l' sam vam rekao i treba plakati.

Eto tako ti je to bilo. Dok vi zapitkujete, Ana ćuva reku, ribu i rakove, u strahu od Radašina. Dirljivo, kao u nekoj dečijoj pesmici, ili bajci. Mada realno, od Radašina se i treba plašiti, ko još kenja u reku u 21. veku... Svašta se rodi u mutnoj vodi, rekao nam je dobri Đole odavno. Niste ga slušali, sad slušajte Brnabu...

Bratislav Marković, advokat

(www.bratislavmarkovic.com)